Листа чланака: Четрдесет година часописа Култура

Фројдово схватање људске природе је „песимистичко”, пошто наглашава доминацију ирационалних, нагонских и несвесних мотива над рационалним, свесним и моралним. Човек је трагично, унутар себе самога располућено биће у којем се жестоко сукобљавају свесно и несвесно, нагонско и духовно, принцип задовољства и принцип реалности. Он је створење склоно самообманама, а једна од највећих самообмана и илузија је – религија. Творац психоанализе систематски настоји да у својој дубинској критици религије демистификује њено порекло, суштину и друштвену и психолошку функцију. Порекло религије је у реакцији на осећање кривице и кајања које су резултат праубиства оца. Бог је идеализована инфантилна представа свемоћног оца, који штити, награђује и кажњава, а утеха религије је колективна илузија, која је одговор на доживљај властите немоћи. Ова утеха је пријатна, али није истинита, каже Фројд. Брижљива анализа текстова студија и писама првог психоаналитичара, као и сведочења његових најближих сарадника, откривају да и овај бескомпромисни атеиста има своју религију – Науку, а да је његов скривени Бог – Логос.

Циљ овог рада је да укаже на културну и интелектуалну релевантност мисли Виљема Мориса на почетку трећег миленијума. Она је, у првом реду, изложена у његовом роману „Новости ниоткуда” који у будућност пројектује друштво чија је основна одлика истовремена естетизација и поједностављивање живота у епохи која би се могла назвати постиндустријском. У првом делу рада изложени су елементи интелектуалне биографије Виљема Мориса и указано на темељну разноликост разумевања и рецепције његовог дела током последњих стопедесетак година. Потом су анализиране основне одлике његове утопијске имагинације и изложени аргументи који говоре у прилог њихове непролазне релевантности. У завршном делу рада преиспитује се и потврђује тврдња да је Виљем Морис био у првом реду морист – термин којим је означена његова оригинална синтеза романтизма, марксизма и утопизма.