БАЧКИ РУСИНИ И ЈОВАН ХРАНИЛОВИЋ У ДАНИМА ПРИСАЈЕДИЊЕЊА ВОЈВОДИНЕ КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ 1918. ГОДИНЕ

Тема текста: Стогодишњица присаједињења Војводине Србији

Аутор текста: Ђура Харди

На Великој народној скупштини Срба, Буњеваца и осталих Словена Бачке, Баната и Барање, одржаној 25. новембра 1918. године у Новом Саду, учествовали су и Русини. Историографија сматра да је међу 757 посланика био присутан и 21 Русин. Ова мала словенска национална заједница (у Бачкој 1921. године живи 12.071), на тај начин је дала свој допринос присаједињењу Војводине Краљевини Србији. На основу до сада неизучене архивске грађе у раду се истражује учешће Русина на Великој народној скупштини. Русински посланици су потицали из општина Руски Крстур, Куцура, Стари Врбас, Ђурђево и града Новог Сада. Аутор, на примеру месних народних одбора у Ђурђеву и Куцури, доказује да је избор посланика одражавао националну структуру становништва тих насеља и да су њихови житељи у преломним временима деловали као солидарне и јединствене локалне политичке заједнице. Једна од најистакнутијих личности Велике народне скупштине био је новосадски гркокатолички (унијатски), русински свештеник Јован Храниловић (1855–1924). До данас је у науци био непознат податак да је Храниловић за посланика изабран на збору Русина из Новог Сада, одржаном 23. новембра. Храниловић је несумњиво представљао русинску заједницу у руководећим телима Скупштине.