ВИЗУЕЛНИ ПРИКАЗИ ЦРВЕНИХ МУЧЕНИКА: ПОРЕЂЕЊЕ СОВЈЕТСКЕ И ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ПРОПАГАНДЕ

Тема текста: Глобализација и интермедијалност

Аутор текста: Масуми Камеда

Овај рад пореди совјетску и југословенску пропаганду из Другог светског рата, с фокусом на визуелне приказе партизанских мученика. Што се тиче ратне комунистичке пропаганде у Југославији, будући да је покрет југословенских партизана био слабо опремљен покрет отпора, она је имала ограничене ресурсе и мрежу за агитацију. Међутим, то не значи да је југословенски партизански покрет у смислу ратне мобилизације био ефемеран, будући да се метод агитације није радикално променио ни у социјалистичкој Југославији. Док су државе које су биле укључене у Други светски рат махом организовале масивну пропаганду (нарочито путем визуелних помагала какви су били филмови, билтени, постери, слике и илустровани часописи) југословенски партизански покрет није могао да приушти себи такву озбиљну пропаганду. Поред народно-ослободилачког позоришта, групе извођача који су одиграли значајну улогу на новоослобођеној територији, памћење путем фотографских слика имало је значајан агитациони ефекат у пропаганди југословенских партизана.