ДА ЛИ ЈЕ ФИЛОЛОГИЈА ЗАИСТА ПРЕВАЗИЂЕНА

Тема текста: Јубилеј часописа Култура (1968-2013)

Аутор текста: Дарко Танасковић

Доминација структурализма у лингвистици и другим друштвеним и хуманистичким наукама током XX века довела је до потискивања филологије. Усредсређеност научног истраживања на језички систем и искључивање димензије значења и комуникацијске функције језика, односно текста, показала се немоћном да одговори потреби целовитог разумевања савременог света. Филологија се реактуализује као неофилологија која уважава све теоријске увиде структуралне лингвистике, али обнавља комплексан аналитички приступ тексту и изнова се потврђује као незаменљива наука о човеку. Програми савременог универзитетског образовања, укључујући и оне настале на основу тзв. „Болоњске декларације”, имплицитно потврђују ову тенденцију. На примеру метаморфоза оријенталне филологије као интердисциплинарне научне области на Филолошком факултету у Београду, показује се како раслојавање и фрагментација ове класичне филолошке дисциплине представљају циклично кретање ка једној новој програмској комплексности. Силабуси савремених студија у суштини су неофилолошки осмишљени, иако се помињање филологије „академски коректно” и даље избегава.