ДВОЈСТВО ИДЕНТИТЕТА И УЧЕЊЕ КРОЗ СЦЕНСКИ ИЗРАЗ

Тема текста: Маска и маскирање

Аутор текста: Сања Филиповић

Позоришна уметност представља специфичну и хармоничну синтезу различитих уметности, због чега утиче на гледаоца, не само речима прожетим емоцијама у тренутку када су покренуте, него и естетиком мизансцене. То обезбеђује позоришту велику уметничку изражајност, будући да се истовремено делује како на чула и свест, тако и осећања гледалаца. Позориште је веома привлачно деци, ништа мање него одраслима. Томе доприноси чињеница да је у драмском приказивању, у највећој мери, присутна осмишљена очигледност, која је и базични принцип опште методике васпитно-образовног рада са децом и младима, преко које чулни утисци постају покретач дечје маште, учења, критичког и дивергентног мишљења, као и доживљавања стварности. На тај начин су деца посебно пријемчива за позоришну уметност, која оставља трајне трагове на њиховој личности. Дечје драмско стваралаштво, као и методе и садржаји његовог подстицања детаљно је описано у књизи Мудрост чула пети део – дечје драмско стваралаштво (2010), која представља део едиције Мудрост чула. У овом раду су представљене детерминате на којима је заснована методика драмског стваралаштва, а која је управо описана у овој књизи, са посебним нагласком на методама.