ЖАНРОВСКА СУБВЕРЗИВНОСТ АВАНГАРДНЕ ПОЕЗИЈЕ

Тема текста: Културе отпора

Аутор текста: Ана Стевановић

Срп­ска књи­жев­ност на по­чет­ку 20. ве­ка у окви­ру историј­ске аван­гар­де ства­ра но­ве по­е­тич­ке обра­сце. Као основ­ни концепт, аван­гард­ни умет­ни­ци за­сту­па­ли су кон­цепт по­бу­не: про­тив уста­ље­них књи­жев­них кон­вен­ци­ја, про­тив ре­ли­ги­је, про­тив тради­ци­је, про­тив исто­ри­је, про­тив свих вр­ста ау­то­ри­те­та и идео­ло­ги­ја. Као до­ми­нан­тан жа­нр епо­хе из­дво­ји­ла се лир­ска пе­сма ко­ја је би­ла по­год­на за по­е­тич­ке екс­пе­ри­мен­те аван­гард­них ствара­ла­ца. Про­ме­на­ма у окви­ру лир­ског жан­ра и на­па­дом на фор­му и прин­ци­пе по­ет­ског ства­ра­ња пе­сни­ци су на­па­да­ли и по­ре­дак ко­ји је да­те прин­ци­пе ус­по­ста­вио. У ра­ду се на при­ме­ри­ма Ста­ни­сла­ва Ви­на­ве­ра, Ми­ло­ша Цр­њан­ског и Раст­ка Пе­тро­ви­ћа, пре­ко те­ори­је жан­ра, пре­и­спи­ту­ју по­ступ­ци ком­по­но­ва­ња лир­ске пе­сме и упо­тре­бе лир­ског жан­ра као ме­ста по­бу­не и от­по­ра пре­ма ау­тори­те­ти­ма и кон­вен­ци­ја­ма