ЖАНРОВСКА СУБВЕРЗИВНОСТ АВАНГАРДНЕ ПОЕЗИЈЕ
Тема текста: Културе отпора
Аутор текста: Ана Стевановић
Српска књижевност на почетку 20. века у оквиру историјске авангарде ствара нове поетичке обрасце. Као основни концепт, авангардни уметници заступали су концепт побуне: против устаљених књижевних конвенција, против религије, против традиције, против историје, против свих врста ауторитета и идеологија. Као доминантан жанр епохе издвојила се лирска песма која је била погодна за поетичке експерименте авангардних стваралаца. Променама у оквиру лирског жанра и нападом на форму и принципе поетског стварања песници су нападали и поредак који је дате принципе успоставио. У раду се на примерима Станислава Винавера, Милоша Црњанског и Растка Петровића, преко теорије жанра, преиспитују поступци компоновања лирске песме и употребе лирског жанра као места побуне и отпора према ауторитетима и конвенцијама