ИЗАЗОВИ СТВАРАЊА АУТЕНТИЧНЕ ДЕЧЈЕ ПЕРСПЕКТИВЕ У ДОКУМЕНТАРНОМ ГРАФИЧКОМ РОМАНУ
Тема текста: Стрип и идентитет
Аутор текста: Драгана Радановић
Дечије књиге о тешким темама представљају само делић објављених књига. У дечијој литератури, наративи у првом лицу подразумевају одраслог аутора сакривеног иза детета као лика у причи. Неравнотежа између наративног гласа одрасле особе и фокализујућег лика детета указује на структуре моћи и дечијем читаоцу намећу сентименталне (а често и образовне) идеје одраслог аутора. Исти образац се појавио у почетним фазама стварања графичког романа о бомбардовању Србије, које сам проживела као деветогодишње дете. У жељи да избегнем овај патерн, одлучила сам да креирам аутентичну перспективу детета које пролази кроз трауматично искуство. Тај захтев условио је следећа питања: У којој мери је графички роман као медиј погодан за одступање од структура моћи у дечјој литератури?; Колики је знача јрадикалних тема у стварању простора за оснаживање деце?; Који елементи овог специфичног медија чине перспективну фиктивног детета аутентичном? Овај рад описује академска и практична истраживања која сам подузела да одговорим на поменута питања. Описује и наглашава важност аутентичног гласа и перспективе дечијих ликова у литератури. Фокусира се на значај књижевности са радикалним темама у успостављању неопходног простора да фиктивно дете истражи свет и подржи самосталне потраге изван граница које су обично постављене у дечјој литератури. Штавише, предлаже начине на које аутор може да их искористи како би испричао причу кроз аутентичну перспективу детета. Описује и оправдава употребу интерпретативних оквира позајмљених из других области студија културе како би се испитали начини на које се стрип може користити за успостављање или одступање од традиционалних структура моћи. На крају, овај исечак сажима начине на које је моје академско истраживање утицало на практично истраживање и обогатило стварање моје књиге.
