КОМОДИФИКАЦИЈЕ ИГРЕ – КРИТИЧКЕ ПЕРСПЕКТИВЕ УМЕТНОСТИ ДИГИТАЛНИХ ИГАРА

Тема текста: Етика медија

Аутор текста: Кристиан Лукић

У другој половини XX века дошло је до темељних промена у глобалном начину производње, пре свега у схватању слободног времена и поимању игре. Као структурно децентрализован и флексибилан, дигитални капитализам креће се у сфери социјалних мрежа, огромних онлајн игара и платформи за пријатељска окупљања. Појам игре дубоко се усадио у микро и макро економије тих интерактивних окружења стварањем друштвеног капитала, симболичког капитала, емотивног капитала и финансијског капитала. Дела Паола Вирна и Матеа Пакинелиа помажу нам да схватимо иновативне и компетитивне стране мреже. Иновативни и компетитивни аспекти социјалних (дигиталних) мрежа и културе уопште схваћени су као инхерентни “животињски дух” људског који, у крајњем, доводи до “нематеријалног грађанског рата”. Утолико култура није оно што “хуманизује” животињско у људском, него тек један од многих аспеката бројних борби у друштву чистог “zoe”. Ситуационистичка визија друштва будућности као друштва минималног нужног рада, бескрајних стања игре и интеракције, данас се материјализује у дистопијском моделу разорних војних игара, мрежне порнографије и финансијализације либида. Ник Дајер Вајтфорд и Грег де Пеутер предлажу моделе и износе могуће уметничке приступе који би могли адекватно да одговоре на изазове што собом носе дигитални капитализам и његови темељи у либидалним економијама.