КУЛТУРА И СРЕЋА

Тема текста: (Не)Култура

Аутор текста: Татјана Миливојевић

Дух културе садржан је у сократовском позиву на самоспознају, у циљу моралног побољшања, мудрости, доброг живота, који не само да доноси срећу, већ јесте срећа. Култура превазилази информисаност и знање у спознаји која доприноси процвату живота личности и друштва. Стварни смисао културе је у буднијој и снажнијој присутности себи и свету. Треба бити свестан суштинске разлике између „имати“ образовање, културу као акумулацију знања и „бити“ образована, култивисана личност што је резултат рефлексивног и креативног живљења. Култура је биофилна оријентација, јер омогућава слободан проток и реализацију животне енергије у игри експресије и облика. Докле год се у васпитању, школству и друштву уопште, култури не врати њен дух, ерос који ју је од памтивека прожимао, и докле год се она не буде преносила, комуницирала младим нараштајима, садржински и формално, у складу са тим значењем, они ће је доживљавати као страно тело туђе њиховим потребама, интересима и трагању за срећом.