• Срп
  • Eng
Časopis Kultura
  • О Часопису
  • Бројеви
  • Претрага
  • Вести
  • Упутство
  • Преводи
  • Редакција
  • Медији о часопису
  • Контакт
  • Птретрага
  • Menu Menu
  • О Часопису
  • Бројеви
  • Претрага
  • Вести
  • Упутство
  • Преводи
  • Редакција
  • Медији о часопису
  • Контакт
Ви сте овде: Насловна1 / Публикације2 / КУЛТ СВЕТОГ АРХАНЂЕЛА МИХАИЛА МЕЂУ БЕНЕДИКТИНЦИМА НА ПОДРУЧЈУ БАРСКЕ МИТРОПОЛИЈЕ И КОТОРСКЕ Е...

КУЛТ СВЕТОГ АРХАНЂЕЛА МИХАИЛА МЕЂУ БЕНЕДИКТИНЦИМА НА ПОДРУЧЈУ БАРСКЕ МИТРОПОЛИЈЕ И КОТОРСКЕ ЕПИСКОПИЈЕ КАО ОДРАЗ ДРУШТВЕНИХ И КУЛТУРНИХ ПРИЛИКА (9–13. ВЕК)

Тема текста: Истраживања

Кључне речи:
  • бенедиктинци
  • византијски градови
  • св. Арханђел Михаило
  • светачки култови
  • Словени
  • христијанизација

Аутор текста: Катарина Митровић

Средином 9. века бенедиктински монашки ред бележио је успон у јужној Италији. Почев од краја 8. столећа Монтекасино је био носилац културног препорода, мрежа опатија увелико се проширила на подручју Беневента, Апулије, Кампаније, Калабрије и других области, док су припадници овог реда у европским оквирима важили за гласовите мисионаре, који су дали велики допринос христијанизацији многих германских и словенских народа. Међутим, бенедиктинци у јужној Италији су већ неко време били изложени нападима Сарацена и других разбојника који су угрожавали и пљачкали њихове манастире, што је кулминирало освајањем Монтекасина 883. године. Због учвршћивања византијске власти прилике на источној јадранској обали деловале су далеко стабилније и погодније за живот монашких заједница. Поред тога, у залеђу византијских градова живело је словенско становништво које је већ више од два века постепено продирало у приобалне зоне, полако изграђујући свој однос са Романима, житељима урбаних средина. Словени су још увек у великом броју били поклоници старе религије или тек делимично христијанизовани. Осим што су уживали углед успешних мисионара, бенедиктинци су своје манастире подизали у сеоској средини надомак главних саобраћајница и градских центара, док се њихов начин живота уклапао у менталитет и навике аграрног друштва. Христијанизовање словенског живља омогућавало је ширење културних модела из градова центара византијске управе, што је прејудицирало јачање идеолошких позиција и учвршћивање њихове фактичке власти. На другој страни, Апостолска столица је на овакве подухвате гледала благонаклоно будући да су бенедиктинци готово неосетно доприносили снажењу позиција римске цркве у Далмацији. Бенедиктинци су озбиљно приступали мисионарским подухватима, о чему сведочи и вешт избор светачких култова, пре свега титулара великих опатија.

Култура бр.143 / 2014

Преузмите број
Преузмите текст
  • Подели на Facebook
  • Подели на Twitter
  • Подели на LinkedIn
  • Подели на мејл

Контакт

Адреса: Риге од Фере 4, Београд

Фиксни телефон: +381 11 2637 565

Факс: +381 11 2638 941

Електронска пошта: kultura@zaprokul.org.rs

Сва права задржана | Часопис Култура

Scroll to top