МУЗИЧКИ ФЕСТИВАЛИ КАО ОДРАЗ КУЛТУРНЕ ПОЛИТИКЕ ТОКОМ ХЛАДНОГ РАТА

Тема текста: Истраживања

Аутор текста: Милош Маринковић

У раду се размaтра утицај политичких промена на културно-уметнички живот Пољске и Југославије средином прошлог века. Након периода соцреализма, као водећег уметничког правца, у обе земље је отпочета тежња ка деетатизацији културе, што је у сфери организације музичког живота резултирало оснивањем интернационалних фестивала савремене музике. Будући да је пољски фестивал Варшавска јесен (1956), утемељен пет година раније, он је постао узор југословенском Музичком бијеналу Загреб (1961), што имплицира потенцијалне аналогије између стратегија и циљева ових манифестација. Оба фестивала замишљена су као места на којима би се сусрели композитори са обе стране Гвоздене завесе. Наиме, организатори су тежили инкорпорирању домаћих композитора у актуелне западноевропске музичке токове, не би ли створили повољније услове за културну либерализацију Пољске и Југославије. Стога, иако перципирани као отклон од соцреализма, те као вид деполитизације музике, ови фестивали су, сасвим парадоксално, наставили да служе новопрокламованим политичким идејама, усмереним ка презентацији Пољске и Југославије као либерално-демократских средина.