НАЋИ СВОЈЕ МЕСТО У ЛАНЦУ ЖЕНСКЕ ИСТОРИЈЕ: МАТРИЛИНЕАРНОСТ У ОПУСУ ЕЛЕНЕ ФЕРАНТЕ

Тема текста: Матрилинеарност

Аутор текста: Нађа Бобичић

У тексту се матрилинеарност чита као средишња тема досадашњег опуса италијанске књижевнице која пише под псеудонимом Елена Феранте (Elena Ferrante). Већ у њеном првом роману L’amore molesto (1992) уводи се пар мајка : ћерка, који се даље развија у све разгранатију мрежу женских односа, све до њене посљедње књиге, такозване Напуљске тетралогије. Интерпретација се заснива на проналажењу кључних карактеристика које одређују односе унутар матрилинеарног низа – искуству ћерке која трага за фигуром идеалне мајке, њеном освјешћивању да постоји женска историја коју треба да реинтерпретира како би могла да се ослободи наметнутих патријархалних оквира, постајање мајком и супругом и потоње редефинисање тих улога, најчешће кроз напуштање породице и/или супруга зарад живота који није само везан за приватну сферу, и сл. На тај начин се успоставља паралела између ликова жена не само унутар текста једног романа, већ на нивоу читавог досадашњег опуса Елене Феранте.