ОНИРИЧНО ПОДРИВАЊЕ СТВАРНОСТИ: НАТПРИРОДНА СТРАВА И НИХИЛИЗАМ ТОМАСА ЛИГОТИЈА
Тема текста: Културе отпора
Аутор текста: Марко Пишев
Просветитељски идеал света којим у целости влада људски разум и који је потпуно устројен универзалним мерилима рационалности једнако је оспораван и брањен откако је заживео у интелектуалној традицији Европе. Вера у разум као у ексклузивно својство људског ума кадро да репродукује аутентичну слику стварности, на Западу се брзо показала дискутабилном како из угла филозофије, тако и уметности, али и појединих научних дисциплина (пре свих, психологије и антропологије). У оквирима савремене књижевне продукције, један од највећих противника просветитељске замисли о разумом спознатљивој природи стварности је хорор писац Томас Лиготи. За овог аутора, „свет какав јесте” има мало или нимало везе са рационалном свешћу, а далеко више са садржајима које нам сугеришу најдубљи ирационални страхови оличени у грозничавим визијама и кошмарним сликама. Засновавши свој лични и уметнички светоназор на инверзији устаљених представа о стварном, Лиготи ствара специфичну врсту субверзивне прозе: наиме, ону коју свет лишава вишег смисла и тиме оспорава човеку сваку могућност утехе. Да ли ова крајња безилузорност индивидуи оставља икакво место за самостално делање (субверзивно или не) једно је од основних питања на које ћу настојати да одговорим у овом раду