ПОЛИТИКА ПРЕТОЧЕНА У ЈЕЗИК УМЕТНОСТИ У СТАРИМ УМЕТНИЧКИМ ПРАКСАМА

Тема текста: Естетизација политике и политизација уметности

Аутор текста: Ангелина Милосављевић Аулт

Валтер Бењамин је појам естетизација политике/политизација уметности применио у својој анализи уметности историјских авангарди. Тај појам је, у овом раду, примењен на нешто старије уметничке праксе, односно на оне историјске тренутке у којима се јасно огледао раскид са наслеђеним политичким и идеолошким установама: на Фиренцу у којој је 1537. године на војводски трон ступио млади војвода Козимо I Медичи, и на Француску револуцију. У оба ова случаја је раскид са традицијом имплицирао нове иконографске садржаје који су били непосредан резултат нових политичких потреба. Из анализе ових феномена изводимо неколико заједничких карактеристика општих авангардних тенденција: terminus post quem као временску границу, преломну тачку у историјском времену, стварање нове иконографије која одговара новим политичким и друштвеним околностима, неопходност упутстава за понашање чланова заједнице и промоцију нових идеја, ефемерност и спектакуларност догађаја у којима учествују масе на отвореном простору, улици, и као актери и као посматрачи, чиме исказују своју приврженост новим идеалима.