ПРОШЛОСТ КОЈУ СУ ИЗГУБИЛИ – МАНИПУЛАЦИЈА ПРОШЛОШЋУ И У ПОЛИТИЧКОМ ПРОГРАМУ КАРЛОВАЧКЕ МИТРОПОЛИЈЕ

Тема текста: Ликовна уметност као медиј масовне комуникације

Аутор текста: Јелена Тодоровић

Питање српске прошлости у случају Карловачке митрополије неодвојиво је од колективног самопотврђивања овог народа у оквиру Хабрзбуршке монархије у 18. веку. Настанак и обликовање српских погледа на прошлост и културу део су механизама масовне комуникације барокног доба и процеса стварања колективне самосвести у европским државама тог времена. Међутим, Митрополоија се издваја својим положајем државе у сенци на географској и конфесионалној граници Аустријског царства. Према томе, када се посматра концепт српског наслеђа у 18. веку, треба бити спреман на један другачији појам наслеђа, историје и прошлости. Српско поимање наслеђа и властите прошлости у великој мери је обликовано схватањем историје у барокној култури после концила у Тренту. Како Џон Тош правилно примећује, клизава одредница историјске свести у то време била је још двосмисленија, будући да барокни поглед на историју никад није неутралан и објективан, него пристрасан.