РАДИКАЛСКА КОНЦЕПЦИЈА ПРИСАЈЕДИЊЕЊА ВОЈВОДИНЕ СРБИЈИ 1918. ГОДИНЕ
Тема текста: Стогодишњица присаједињења Војводине Србији
- Војводина
- Први светски рат
- Присаједињење
- Србија
Аутор текста: Слободан Бјелица
Иако је војвођанска Радикална странка, попут свих осталих српских организација у Аустроугарској, обуставила свој рад са избијањем Првог светског рата, они су из политичке пасивности изашли бурне јесени 1918. године. Сремски радикали, на челу са агилним Жарком Миладиновићем, укључили су се у рад Народног вијећа у Загребу и у том телу штитили српске интересе. На простору Баната, Бачке и Барање прваци Радикалне странке наступали су у почетку веома опрезно, страхујући од неизвесне будућности. Но, на Великој народној скупштини 25. новембра 1918. године радикалска већина је пресудила да буде донета одлука о непосредном присаједињењу Краљевини Србији, што је било и у складу са интересима званичног Београда. Један дан раније, сремски радикали су били главна снага на Румском збору који је донео одлуку о „условном” прикључењу Срема Србији.