РАЗВОЈ ОЛИМПИЈСКОГ МУЗЕЈА ПОСМАТРАН КРОЗ ПРИЗМУ ПРОСЛАВЕ СТОГОДИШЊИЦЕ ОЛИМПИЗМА У СРБИЈИ

Тема текста: Нова музеологија између теорије и праксе

Аутор текста: Марија Павловић

Прослављање стогодишњице олимпијског покрета у Србији 2010. године био је повод за поновно покретање питања о оснивању сталне поставке Олимпијског музеја и баштињења експоната, која се односе на историју српског спорта. У раду је дата анализа развоја Олимпијског музеја у Београду од оснивања прве збирке 1947. године на старом ДИФ-у (Државни институт за фискултуру), преко формирања сталне поставке на Факултету спорта и физичког васпитања 1979, па све до последње изложбе у Лондону за време Олимпијских игара 2012. године. Осим тога, истакнут је проблем депоновања збирки које се увећавају, као и начини за његово систематско и дугорочно решење. Посебна пажња посвећена је промоцији музеја кроз представљање изложби у земљи и иностранству, али и могућностима његовог презентовања широј публици кроз концепт нове музеологије.