• Срп
  • Eng
Časopis Kultura
  • О Часопису
  • Бројеви
  • Претрага
  • Вести
  • Упутство
  • Преводи
  • Редакција
  • Медији о часопису
  • Контакт
  • Птретрага
  • Menu Menu
  • О Часопису
  • Бројеви
  • Претрага
  • Вести
  • Упутство
  • Преводи
  • Редакција
  • Медији о часопису
  • Контакт
Ви сте овде: Насловна1 / Публикације2 / СВЕТИ НИКОДИМ ТИСМАНСКИ – ТЪЛКОВАТЕЛЪ У ЦАРИГРАДСКОМ ПОСЛАНСТВУ КНЕЗА Л...

СВЕТИ НИКОДИМ ТИСМАНСКИ – ТЪЛКОВАТЕЛЪ У ЦАРИГРАДСКОМ ПОСЛАНСТВУ КНЕЗА ЛАЗАРА

Тема текста: Истраживања

Кључне речи:

Аутор текста: Драгана Ј. Јањић и Горан М. Јанићијевић

У години када се обележава осам векова самосталности Српске Православне Цркве актуализовано је питање појма аутокефалија у литургијско-канонском контексту, кроз бројне догађаје и процесе из бурне историје. Један од значајнијих јесте активност Кнеза Лазара уз помоћ светогорских монаха са тенденцијом измирења Српске са Цариградском патријаршијом. Кључна за успех Лазаревог цариградског посланства била је његова духовна блискост са Светогорцима, Синаитима и исихастима, који су се у његово време, налазили на кључним позицијама у цариградскоји бугарској цркви, али и значајнијим православним катедрама на Балкану. Премда се као spiritus movens овог посланства спомиње старац Исаија Серски-Хиландарац, значајно је било и присуство Никодима Тисманског, „тумача речи”, чија се улога у православној цркви друге половине XIV столећа истражује не само на основу поменутих активности у превазилажењу раскола већ и оснивања бројних манастира како у феудалној држави Кнеза Лазара (Вратна, Манастирица) тако и у румунским земљама (Водица,Тисман). Решавање једног канонског проблема постало је оквир за истраживање карактера црквеног живота у другој половини XIV столећа.

Култура бр.166 / 2020

Преузмите број
Преузмите текст
  • Подели на Facebook
  • Подели на Twitter
  • Подели на LinkedIn
  • Подели на мејл

Контакт

Адреса: Риге од Фере 4, Београд

Фиксни телефон: +381 11 2637 565

Факс: +381 11 2638 941

Електронска пошта: kultura@zaprokul.org.rs

Сва права задржана | Часопис Култура

Scroll to top