СКИЦЕ ЗА ТЕОРИЈУ НОВИХ МЕДИЈА

Тема текста: Контекст у уметности и медијима

Аутор текста: Мишко Шуваковић

Текст Скице за теорију нових медија предлаже отворене проблеме за еклектичну расправу нових медија у пољу савремене естетике и теорије уметности. Указује се на статус новомедијског уметничког дела и на замену концепта уметничког дела уметничким диспозитивом. Појам диспозитива се преузима из теорије Мишела Фукоа и филозофије Ђорђа Агамбена. Појам диспозитива примењен на теоретизације нових медија се показује на отворен, променљив и процесуалан начин. Ту се указује на прелаз од појма релацијске естетике Николаса Буриоа на појам процесуираних односа и тиме на динамизиран концепт уметничког диспозитива. Повезивањем техне са епистемом и афектом успоставља се основа за политизацију уметности и за разматрање политике уметности. Појам политике уметности се разматра референтно према Жаку Рансијеру и Габријелу Рокхилу. У другом делу текста се редефинише појам нових медија у историјској перспективи: од авангарди преко неоавангарди до савремене уметности.