СЛИКЕ ИЗ ЖИВОТА СТАРИХ БАНАЋАНА И НИШЛИЈА У СТРИПАРНИЦИ И БИОСКОПУ СТЕВАНА СРЕМЦА

Тема текста: Стрип и идентитет

Аутор текста: Бранислав Милтојевић

Књи­жев­ник Сте­ван Сре­мац (1885–1906), као про­фесор гим­на­зи­је, „про­вео је у Ни­шу је­да­на­ест нај­бо­љих го­ди­на сво­гажи­во­та”. У гра­ду на Ни­ша­ви на­ста­ла су не­ка од ње­го­вих нај­бољих де­ла. По­ред оста­лог ту је сро­чио и Бал у Еле­ми­ру, еп у десет пе­са­ма (1890) за ко­ји је „сли­ке у тек­сту” гра­ви­рао за­јед­но са Сте­ва­ном Ник­ши­ћем Ла­лом (1853–1938), про­фе­со­ром и ка­ри­ка­тури­стом. Сре­мац је са мно­го та­лен­та и ду­ха ре­ша­вао про­блем драма­тур­шког при­ка­зи­ва­ња сле­да до­га­ђа­ја па је је­зи­ком стри­па (па и гра­фич­ког ро­ма­на / grap­hic no­vels) ви­зу­ел­но раз­би­јао и илу­стро­вао еп. Пре не­го што је по­чео да сри­че сти­хо­ве, олов­ком на хар­ти­ји, на­чи­нио је ски­цу ве­ли­чи­не 21,8 пу­та 13,8 цм, раз­ло­жио при­чу у осам одво­је­них (па­но­рам­ских) при­зо­ра и два по­ља и та­ко, пре не­го што су ина­у­гу­ри­са­на мо­дер­на из­да­ња „ли­те­ра­ту­ре у сли­ка­ма”,(ис)ко­ри­стио из­ве­де­ну фор­му да­на­шњег стри­па.