СРПСКА ГРОБЉА И ПРОМЕНЕ У ПРОСТОРУ

Тема текста: Критичка историја преиначавања јавних простора Београда - од краја 18. до почетка 21. века

Аутор текста: Бојана Миљковић Катић

Премештање гробља крајем двадесетих година 19. века са руба српске вароши у Београду на далеку периферију поред каменолома Ташмајдан било је део политике освајања простора, и то на неколико нивоа: политичком, културолошком, убраном, комуналном и привредном, и трансформисало је простор око гробља. Изградњом и урбанизовањем тог дела вароши, постепено су се умножавали његови садржаји и функције, мада је до стицања независности Кнежевине Србије остао мање атрактиван простор од суседног Врачара. Како су се мењали културни обрасци грађанске класе (култура смрти и естетизација простора), мењао се и однос према простору гробља, па је у другој половини 19. века тражено да оно, дотада запуштено, неодржавано и често девастирано, буде уређено или измештено на периферију и плански изграђено, чиме би се обезбедила репрезентативност гробља у градском простору.