СТАТУС – КOМПЛИКОВАНO

Тема текста: Истраживања - утицај научне фантастике на савремену културу

Аутор текста: Весна Перић

Овај рад се бави истраживањем романси између људи и вештачких интелигенција, у родном смислу, у научно-фантастичним филмским наративима 21. века и испитује у којој мери се показује доминантном матрица у којој је мушкарац човек, а жена је вештачка интелигенција у потпуности подређена свом мушком кориснику односно свом творцу. Такође ћемо истраживати шта је то што конституише родни идентитет жене као Другог у виртуелним и кибернетским окружењима, крећући се у оквирима феномена постхуманог, онако како га подразумева Кетрин Хејлс (Katherine Hayles) и на који се реферише и Славој Жижек (Slavoj Žižek), инспирисаног култним есејем Доне Харавеј (Donna Harraway) „Манифест киборга”, а такође и родног одређења каквим га разматра Џудит Батлер (Judith Butler) у дијалогуса Симон де Бовоар (Simone de Beauvoir). У филмским наративима као што су „Она” Спајка Џоунза (2013), „Ex Machina” Алекса Гарланда (2014), „Зое” Дрејка Доремуса (2018) и дебитантски филм Лазара Бодроже „Едерлези Рајзинг” (2018) мушкарац креира и/или комуницира са андроидом и емоционално се повезује. Садруге стране је једини, усамљени пример у коме жена ре/креиравољеног мушкарца у облику силиконског андроида, у епизоди ББЦ серије „Црно огледало” под називом „Одмах се враћам” (2013) у режији Овена Хариса. Oви примери показују порозност граница родних улога и њихову дестабилизацију уписујући нове вредности у поимање рода.