СУШТИНА ВЕРСКОГ УЧЕЊА КАО БОГОСЛОВСКИ ФАКТОР ПРОТЕСТАНТИЗАЦИЈЕ РОМА ЈУГОИСТОЧНЕ СРБИЈЕ

Тема текста: Култура и друштво

Аутор текста: Драган М. Тодоровић

У верском деловању међу ромском популацијом у југоисточној Србији, црквени прваци протестантске провенијенције инсистирају на вери као новом елементу у њиховом самодефинисању: кроз индивидуални и групни рад подстиче се духовни напредак проучавањем Светог писма и применом библијских начела у свакодневном животу и понашању. Адвентисти, Јеховини сведоци и баптисти захтевају „живот у цитатима” и практикују „тиху” молитву, без плеса и вербалног изражавања осећања. За пентекосталце, „поново рођене” хришћане, поред Библије, посебан значај игра верски ритуал: потенцира се субјективни, дубоко емоционални доживљај, препуштеност „вођству” Светога Духа током службе. У раду се преносе запажања проистекла из продубљених интервјуа са 60 крштених Рома, као и 14 ромских и неромских верских старешина. Подаци су прикупљени на основу стандардизоване процедуре са Ромима верницима и неромским и ромским старешинама протестантских верских заједница у југоисточној Србији (Хришћанска баптистичка црква, Јеховини сведоци, Хришћанска адвентистичка црква и Еванђеоска пентекостална црква).