ФИЛИП К. ДИК У АМАЗОНОВОМ ДВОРЦУ

Тема текста: Лаж у уметности и култури

Аутор текста: Младен Јаковљевић

Серија Човек у високом дворцу приметно се разликује од романа Филипа К. Дика по којем је снимљена, али верност адаптације свакако је изгубила доминантно место у теорији и критици. Уколико се релевантним критеријумом за вредновање адаптације сматра успешност у превођењу и преношењу идеја књижевног дела, ова серија то није успела да уради. Она уводи и наглашава елементе који производе, интензивирају и умножавају Диково лажно лажно уместо оних који доприносе спознаји унутрашње истине. Усредсређивањем на површинске последице губитка рата, а не на Америку као ауторитарну творевину у којој се, због бесомучне репликације, не само предметима, него и стварностима више не може поуздано потврдити аутентичност, она не успева да укаже на кључне друштвене, економске и политичке проблеме и дилеме тадашњег и садашњег доба, као што то Дикове јединствене фикционалне стварности чине. Идеја лажног лажног, нажалост, гледаоцима је најуспешније пренета трансформацијом романа у производ са потенцијалом за бесомучно репликовање и комерцијалну експлоатацију.