Arhiva

Viralni marketing predstavlja skup marketinških tehnika koje koriste već postojeće društvene mreže (kako realne tako i virtuelne) kako bi se postigli određeni marketinški ciljevi, putem viralnog procesa koji podseća na širenje kompjuterskog virusa. Centralni deo ovog procesa su korisnici usluga ili potencijalna publika, koji na neki način postaju i marketing menadžeri kampanje, konstantno regrutujući nove marketing menadžere. Bilo je potrebno da se ispuni samo jedan bitan preduslov kako bismo došli do trenutka kada granice između različitih medijskih formata više ne znače mnogo – da se izbriše granica između realnog i virtuelnog prostora, stvarajući jedan hibridni prostor, takozvane “realne virtualnosti”. Rad iznosi iskustva iz prakse SAD-a vezana za viralne kampanje u okviru filmske i televizijske produkcije, ali i drugih vidova medijskih izražavanja putem medijskih kanala koji se prepliću, poričući tako granice između njih, a publiku posmatrajući kao interaktivne i integralne učesnike zajedničkog procesa.

U ovom radu iznosim nekoliko napomena o jednom primeru hrišćanskog antisemitizma. Reč je o dobro poznatim antisemitskim stavovima, a ja ih razmatram na primeru koji zastupa Zoran Kinđić, u radu s akademskim pretenzijama. Ja taj primer koristim kao ilustraciju za neprihvatljivost jednog oblika diskurzivnog paternalizma. Naime, ukazujem da, kada su u pitanju temeljna eshatološka učenja avramovskih religija, ni najblaži oblik onog što sam ranije odredio kao jezičko-ekspresivni paternalizam – a što bi se takođe moglo nazvati konverzacionim paternalizmom – ne može biti razložno opravdan.

U ovom radu razmatram jedan važan prigovor moralnoj motivaciji vernika. Reč je o prigovoru da je njihovo delanje motivisano ličnim interesom, odnosno ličnim spasom. Takva motivacija se ponekad naziva i sebičnom. Tim povodom ukazujem na distinkciju između ličnog interesa i sebičnosti. Podsećam da se kritika ličnog interesa kao moralne motivacije vernika pojavljuje već unutar samih tradicija velikih svetskih religija. Zatim argumentujem da se i neki savremeni oblici sekularne etike, čak i na najvišim stupnjevima, još uvek pozivaju na izvestan oblik ličnog interesa.