IZMEĐU ANTROPOLOŠKOG PESIMIZMA I OPTIMIZMA

/in /by

JELENA
ARSENIJEVIĆ
MITRIĆ, DIJALEKTIKA
ANTROPOLOŠKOG
PESIMIZMA
I OPTIMIZMA,
KRAGUJEVAC,
FILOLOŠKO-
UMETNIČKI
FAKULTET,
2023, 320 str.

ALGORITAM KAO UREDNIK

/in /by

U ovom radu bavimo se vezom između algoritama,
kao računarsko-
logičkih
operacija
i javnog
interesa
kao jednog
od principa
medijske
etike
kroz
preispitivanje
mogućnosti
pozitivnih
korelacija
(saradnje
računarske
inteligencije
i onlajn medija
u društveno-
korisne
svrhe)
i negativnih
uticaja
(s
fokusom
na nestajanje
društveno
važnih tema iz vidokruga
onlajn publike).
Kroz pregled
teorijskih
i empirijskih
uvida
u ovoj oblasti,
u radu su predstavljeni
izazovi
koje pred publiku
i korisnike
onlajn medija
postavlja
konstantni
uspon tehnologije.
Primjeri
upotrebe
algoritama
kao eksploatatorskog
i
lukrativnog
alata,
upozoravaju
da tradicionalna
etika
medija,
u kojoj je javni
interes
jedan od glavnih
principa,
gubi bitku
s brzinom
tehnološkog
razvoja
i
pratećom
praksom
oslanjanja
isključivo
na računarsku
inteligenciju.

JE LI KUPOLA PLAVA

/in /by

U radu se bavimo
elementima
popularne
kulture
u romanu
Mlekadžija
(2018) Ane Berns. Nakon načelnih
definisanja
pojma
popularna
kultura,
krećući
se od uopštenih
ka pojedinačnim
teorijskim
sudovima,
ustanovili
smo šta podrazumevamo
pod tim pojmom,
pri čemu smo ključno
teorijsko
utemeljenje
pronašli
u knjizi
Džona Fiska Popularna
kultura
(1991). Nastojali
smo da kroz analizu
sižea i delovanja
pojedinih
relevantnih
likova
pokažemo
različite
vidove
sukoba
popularne
kulture
sa onim što bi se moglo nazvati
implicitnom
kulturom.
Usaglasili
smo se sa tezom da je popularna
kultura
mehanizam
kojim se pojedinci
i društvene
grupe
suprotstavljaju
i, sa različitim
uspehom,
opiru
društvenim
obrascima
koje nalažu
dominantni
sociološko-
politički
tokovi.
Bitno
mesto u radu odnosi
se i na načine
ukidanja
popularne
kulture
procesima
uključivanja
i zahvatanja.
Pokazalo
se da se
veoma
uspeli
romani
poput Mlekadžije,
unutar
čijih tematskih
preokupacija
je prisutno
ponešto
od slike
sveta
kakvu je u nasleđe
ostavio
Džordž Orvel,
ispostavljaju
veoma
pogodnim
za ispitivanje
elemenata
popularne
kulture
i
tumačenje
različitih
vidova
njihove
literarne
semantizacije.

IZDAVAŠTVO PERIODIKE U VELIKOJ KIKINDI DO 1942. GODINE

/in /by

Tema rada je izdavaštvo
periodike
u Kikindi
kao značajnom
delu kulturne
baštine
ovog grada.
Prikazan
je značaj
prvih štamparija
i listova,
kao
i potreba
za njihovim
pojavljivanjem
u Kikindi.
Opisana
je periodika
koja je
izlazila
na srpskom,
mađarskom
i nemačkom
jeziku,
kao i njeni sadržaji
štampani
u štamparijama
u ovom gradu.
Takođe
je opisana
istorija
štampe
povezana
sa kulturno-
političkom
istorijom
naroda,
potvrđivanjem
nacionalnog
identiteta
Srba i uključivanjem
u kulturne
tokove
Evrope,
kao i društvena
dešavanja
i uslovi
života
u Austougarskoj
monarhiji.
Periodika
se u početku
pojavljivala
u vidu kalendara
koji su predstavljali
regionalna,
hronološka
i
tematska
glasila,
zatim kao listovi,
časopisi,
almanasi
i godišnjaci.
Cilj
istraživanja
je prikaz
i popis svih periodičnih
publikacija
na teritoriji
Kikinde,
od pojave
štamparija
do kraja
Drugog
svetskog
rata, zatim najvažnijih
ličnosti
u oblasti
izdavaštva
i štamparstva,
kao i opis sadržaja
ovih publikacija
kroz koja se mogu sagledati
teme i dešavanja
kojima
se bavilo
tadašnje
društvo
u ovom gradu.

O NUŽNOSTI TRANSFORMACIJE STALNIH POSTAVKI MUZEJA JUGOSLAVIJE

/in /by

Predmet
ovog rada je problem
nepostojanja
odgovarajuće
sistematizacije
fonda Muzeja
Jugoslavije
i još uvek nejasnog
identiteta
ove ustanove
koji iz toga proizlazi.
S tim u vezi, zastupano
je gledište
da bi najbolji
put
ili preduslov
za rešenje
ovog problema
predstavljala
transformacija
sadašnjih
stalnih
postavki
koje niti su u stanju
da reflektuju
(osim na negativan
način), niti da generišu
koncepciju
muzeja,
a koja bi, dakle, za posledicu
imala
i određeno,
celishodnije
sagledavanje
čitavog
njegovog
fonda
(sistematizaciju).
Drugim
rečima,
u radu je izložen
stav da bi, nakon što se uvaže
određene
datosti
s kojima
se Muzej Jugoslavije
suočava
kako na nivou fonda,
tako i na nivou izložbenih
kapaciteta
i naziva
ustanove
(a koje su dosad
uglavnom
bile nedovoljno
uvažavane)
bilo moguće
doći do onoga
što bi pre svega
(optimalno)
trebalo
da bude njegova
primarna
izlagačka
delatnost,
pa samim
tim i do odgovarajuće
sistematizacije
njegovog
fonda.

SAVREMENI DISKURSI O SMRTI I NJIHOVE REPREZENTACIJE U UMETNIČKOJ PRAKSI GRUPE AUTOPSIA

/in /by

U ovom radu će biti reči o vizuelnoj
produkciji
malo poznate
umetničke
grupe
„Autopsia“, čije se grafike
nalaze
u fundusu
Muzeja
savremene
umetnosti
u Beogradu.
Tematski
fokusirana
isključivo
na smrt, „Autopsia“
je kolektiv
koji se postavlja
kao platforma
sa koje se može posmatrati
položaj
smrti
u modernom
i savremenom
društvu.
Nastala
početkom
osamdesetih
godina
prošlog
veka, grupa
odražava
smenu
kulturalnih
paradigmi
od modernizma
ka postmodernizmu,
nastavljajući
da traje
i danas. Cilj rada predstavlja
analiziranje shvatanja
smrti
u savremenom
društvu
dvadesetog
i dvadeset
prvog veka, te njihovo
prelamanje
u umetničkim
radovima
„Autopsije“.

KULTURNA BAŠTINA KOSOVA I METOHIJE

/in /by

Manastiri
i crkve na prostoru
Kosova
i Metohije
spadaju
u najugroženije
kulturne
baštine
u Evropi.
Problem
očuvanja
srpskih
srednjovekovnih
manastira
i crkvi posebno
je otežan
u vremenu
krize
i nerešenih
geopolitičkih
pitanja
i statusa
južne srpske
pokrajine.
U ovom radu analizirano
je stanje
i perspektive
kulturne
baštine
na prostoru
Kosova
i Metohije.
Osnovno
istraživačko
pitanje
na koje će autorka
pokušati
odgovori
glasi:
da li narušavanjem
kulturne
baštine
na Kosovu
i Metohiji
dolazi
do potkopavanja
identiteta
srpskog
naroda?
Očuvanje
kulturne
baštine
u direktnoj
je vezi
sa očuvanjem
srpskog
identiteta
na prostoru
Kosova
i Metohije.
Valorizacija
kulturne
baštine
na teritoriji
Kosova
i Metohije
u funkciji
očuvanja
srpskog
identiteta
predstavlja
način da se stvori
povoljnija
klima
za suživot
različitih
etničnih
grupa
i njihovo
pomirenje
nakon decenija
sukoba.
U
pokušaju
da odgovori
na istraživačko
pitanje,
autorka
koristi
istorijski
metod, analizu
sadržaja
i analizu
diskursa.

KULTURNA PRAVA NACIONALNIH MANJINA U VREMENU KRIZE KULTURE U SRBIJI

/in /by

U radu se obrađuju
pojam i značenja
krize
sa posebnim
osvrtom
na društvenu
i državnu
krizu.
Obrađene
su i manifestacije
kulture
u vremenu
krize.
Cilj rada je da ukaže
na ostvarivanje
kulturnih
prava
nacionalnih
manjina
u vremenu
krize
kulture
u Srbiji.
U radu su analizirana
kulturna
prava
u
korpusu
ljudskih
prava,
kao i međunarodni
standardi
i praksa
kada su u pitanju
kulturna
prava
nacionalnih
manjina.
Analizirana
je zaštita
kulturnih
prava
nacionalnih
manjina
u međunarodnim
deklaracijama
i konvencijama.
Posebno
su obrađena
kulturna
prava
nacionalnih
manjina
kodifikovana
u
Ustavu
Srbije,
Zakon o zaštiti
prava
i sloboda
nacionalnih
manjina
i Zakon
o kulturi.
Istaknute
su i nadležnosti
nacionalnih
saveta
nacionalnih
manjina
u oblasti
kulture.
Obrađene
su i kriza
kulture
i kulturna
kriza
u
Srbiji
sa posledicama
po kulturna
prava
nacionalnih
manjina.
Prikazani
su
rezultati
istraživanja
ostvarivanja
kulturnih
prava
nacionalnih
manjina
u Srbiji
– slučaj
mađarske
i hrvatske
nacionalne
manjine.

SPOREDNE VESTI I AFEKTIVNA MITOLOGIJA U VREMENU KRIZE

/in /by

U radu su analizirani
koncepti
sporednih
vesti i afektivne
mitologije
i njihova
„komunikacijska
moć” u periodima
kriza
u društvu.
U tom smislu,
cilj ovog rada je dvojak:
s jedne
strane
nastoji
da ukaže
na značaj
ovih koncepata
kao oblika
kulturnog
diskursa
i šire gledano
da analizira
društvenu
funkciju
vesti, a sa druge,
da pruži
doprinos
akademskoj
debati
o moći savremenog
medijskog
diskursa.
U radu se najpre
analizira
koncept
sporednih,
tj. drugih
vesti, a zatim koncept
afektivnih
mitologija,
dok su u fokusu
analize
trećeg
dela rada značaj
i povezanost
ova dva koncepta
u periodima
kriza
u društvu.

SVET RADA U DOBA KRIZE

/in /by

U ovoj studiji
analizirane
su promene
ekstrinzičnih i intrinzičnih
radnih
vrednosti
u Evropi.
Na radne
vrednosti
gledamo
kao na značaj
koji
pojedinci
pridaju
različitim
aspektima
svog zaposlenja.
U okviru
istraživanja
„subjektivnih”
aspekata
promena
na tržištu
rada, cilj nam je da ispitamo
da li su nakon izbijanja
finansijske
krize
nastale
promene
u radnim
vrednostima
društvenih
aktera
koji čine radno
sposobno
stanovništvo.
Rad je
strukturiran
u nekoliko
ključnih
celina.
U prvom delu dat je prikaz
teorijsko-
metodološkog
okvira,
zatim je predstavljena
longitudinalna
i krossekciona
analiza
radnih
vrednosti
zaposlenih
u Evropi,
posmatranih
u kontekstu
svetske
ekonomske
krize.
Zaključujemo
diskusijom
o nalazima
i njihovim
implikacijama
za buduća
krosnacionalna
istraživanja.
Namera
nam je bila
da empirijski
istražimo
promenu
radnih
vrednosti,
čime smo se oslonili
na
podatke
Međunarodnog
programa
društvenog
istraživanja
(International
Social
Survey
Programme,
skr. ISSP). Radne
vrednosti
predstavljaju
rezultat
složenih
i specifičnih
ekonomskih,
socijalnih
i kulturnih
uslova.
Rezultati
istraživanja
pokazali
su da intrinzične
radne
vrednosti
u periodu
od 2005.
do 2015. godine
dobijaju
na značaju
u odnosu
na ekstrinzične
vrednosti.
U većini
evropskih
zemalja
značaj
visokih
prihoda
opada,
dok određene
ekstrinzične
vrednosti
(sigurnost
posla) pokazuju
relativnu
stabilnost
tokom vremena.
U istom periodu,
značaj
posla koji je koristan
za društvo
u većini
posmatranih
zemalja
beleži
rast ili ostaje
na približno
istom nivou. Podaci
ukazuju
i na opšti porast značaja
posla koji je interesantan.