U tekstu se razmatra nova paradigma bibliotečko-informacionih usluga koja je u inostranom bibliotekarstvu dobila naziv Biblioteka 2.0. Načinjen je pokušaj da se nabroje usluge koje se korisnicima biblioteke pružaju u elektronskom vidu i da se sistematizuju po vrstama. Navedeni su primeri novih usluga, prevashodno iz iskustva u radu velikih nacionalnih i inostranih biblioteka.
Prvi deo rada daje uopštenu sliku školskih biblioteka u Norveškoj, pregled statističkih podataka, okvire zakona o školama i bibliotekama i ističe pojedinosti lektira za osnovne i srednje škole. U njemu se predstavljaju složeni i integrisani sistemi u kojim se nalaze školske biblioteke; takođe, prikazuju se prepreke za uspešno održavanje i razvoj školskih biblioteka u Norveškoj, koji se problemi moraju prevazići i koje mere preduzeti. U drugom delu rada će plan „Make Space for Reading! Norwegian Strategy for Stimulating a Love of Reading and Reading Skills, 2003-2007“ (2003, 2005) – „Napravimo mesta za čitanje! Norveška strategija za podsticanje ljubavi prema čitanju i pismenosti, 2003-2007“ poslužiti kao primer kako udruženi politički, obrazovni i bibliotekarski sistemi mogu ojačati školske biblioteke i stimulisati pismenost i želju za čitanjem. U njemu se analiziraju i neki projekti unutar tog plana i ocenjuju se učinci pojedinačnih učesnika, sam proces i preliminarni rezultati. Konačno, ukazuje se koji su budući zadaci školskih biblioteka u Norveškoj.
Istraživanja multikulturalnosti predstavljaju potrebu, ali i izazov u XXI veku. Obezbediti manjinama ista prava i šanse koje važe za većinu veliki je izazov za svako društvo. Uz to, nije lako dostići i držati ove visoke standarde. S obzirom na to da danas u svetu ne postoji država koja je homogena, ni etnički, ni verski, ni nacionalno, vrlo je važno pronaći društvene i političke ustanove za miran zajednički život i saradnju. Za učvršćivanje koncepta multikulturalnosti vrlo je važna uloga mas-medija, jer upravo njima pripada monopol u stvaranju duhovnog prostora. Mediji su i dobavljači i javni psi čuvari, a informacija mora da uvažava činjenice i poštuje svoje korisnike. Mediji nisu samo oni koji informišu već i oni koji formiraju i upravo tu leži značaj profesionalne etike. Vrlo je bitna i kultura dijaloga; da bi se ona učvrstila i negovala neophodna je izgradnja jakog civilnog sektora, s jedne, i razvoj koncepta individualizma nasuprot konceptu kolektivnog prihvatanja, s druge strane. Sudbina budućih odnosa u Srbiji i kvalitet samog života zavise od toga da li ćemo se samousmeravati u pravcu veće slobode čoveka, što sadržajnijeg dijaloga i tolerancije, suživota i empatije i toga da li će mediji komuniciranja biti saveznici u ovom projektu.
Savremena civilizacija gotovo ne uviđa da monopol u stvaranju duhovnog prostora pripada medijima komuniciranja; oni određuju šta je u svetu važno (tj. šta je istina). Spektakl i simulacija, medijalizovani rat, zabava i slike tipiziranih vrednosti ne ostavljuju pojedincu mogućnost da uvidi šta je važno. Na taj način se formirao novi čovek (čovek prezenta) koji pristaje na izmeštanje svog uma, pristaje da neko drugi misli umesto njega. Ovaj postmoderni čovek odbija da se kritički pozicionira spram prezentovanih mas-medijskih sadržaja, što ga pretvara u objekta civilizacije. Da bismo gradili produktivniju društvenu zajednicu i autentičnijeg pojedinca, neophodno je izvršiti duhovnu renesansu. Ipak, mora doći i do promene ekonomskog poretka, koji bi trebalo da se podredi ljudskim potrebama; samo društvo, s druge strane, treba da unapređuje i ističe načela istinoljubivosti i poštenja.
Televizija kao najmasovniji i najuticajniji medij predstavlja poseban predmet medijske kulture i obrazovanja, i njeno izučavanje obuhvata analizu njene zastupljenosti, osnovnih karakteristika i mogućih tumačenja. Da bi se razumela razmera i priroda uticaja televizije u Srbiji, u ovom radu dat je pregled televizijskog sistema i najgledanijih programa. Prikazana je tehnologija procesa produkcije u cilju potcrtavanja formalnih odlika i razumevanja uslova pod kojima nastaju televizijski sadržaji. Na kraju, predložen je semiotički pristup kao praktičan osnov za tumačenje televizijskih poruka, koji vodi do ideoloških analiza. Značaj ovog istraživanja mogao bi da bude u nastojanju da se u sveobuhvatnoj analizi, u opštim crtama, ukaže na moguće uglove pristupa značenjima televizije u medijskom obrazovanju, koji bi se odnosili na etiku u medijima i formiranje kritičkog aparata prema mehanizmima medijske manipulacije.
Savremenu medijsku kulturu određuje logika pobedničkog spektakla koja se širi na sve sfere života. Postmoderni kapitalizam, uz pomoć spektakla, pretvara svakodnevni život u zabavu. Ta zabava zapravo je lažno osećanje sreće, pop kolotečina, koja guta alternative pa je, stoga, jedno pasivno potrošačko društvo. Današnji mediji poseduju jedinstvenu moć informisanja i plave ličnost raznim podacima. Oni omogućuju modernom čoveku da zna mnogo, a razume malo. Ova rasprava donekle osvetljava trenutno vrlo popularni reality show, telo i sport, i završava viđenjem modernih medija koji identitet današnjeg čoveka pretvaraju u pačvork.
Adresa: Rige od Fere 4, Beograd
Fiksni telefon: +381 11 2637 565
Faks: +381 11 2638 941
Elektronska pošta: kultura@zaprokul.org.rs
Sva prava zadržana | Časopis Kultura
