KNJIGA I PERMANENTNO OBRAZOVANJE U FRANCUSKOJ

/in , /by

SPEKTAKL U UČIONICI

/in /by

Rad proučava odnos spektakla i informacionih tehnologija na specifičnom polju kulture – na polju obrazovanja. Pokazuje se da je spektakl u novim tehnološkim okolnostima u kulturi institucionalno prihvaćen kao motivacioni faktor razvoja pojedinca.

TEHNOLOGIJA I UMETNOST

/in /by

U ovom radu ćemo se baviti onim teorijskim aspektima, koji rasvetljavaju esencijalni odnos tehnologije i umetnosti. Ovo proučavanje dobija na značaju, naročito danas, kada smo svedoci sveopšte i nezaustavljive akceleracije tehnološkog napretka, pogotovo u sferi visokih tehnologija, čime je i umetnost kao deo kulturnog sistema postala zahvaćena ovom sveopštom tehnološkom euforijom. Međutim, kako ćemo videti u ovom radu, čvrste konceptualne veze između umetnosti i tehnologija kao društvenih delatnosti postojale su još mnogo pre nego što se pojavio tehnološki bum u drugoj polovini 20. veka. Zato je naš cilj da u ovom radu istaknemo ključnu činjenicu, po kojoj su tehnologija i umetnost gotovo partnerski delile, i još uvek dele, isti sudbinski prostor civilizacijskog razvoja čoveka.

MEDIJI, GLOBALIZACIJA KULTURE I OČUVANJE IDENTITETA

/in /by

Globalizovani mediji, danas, nisu samo transportno sredstvo kojim se kulture prenose s kraja na kraj sveta, već pre svega instrument kojim mali broj tzv. “globalnih igrača” − vlasnika medija, pokušava da ostvari kulturnu i informativnu hegemoniju. Tim velikim igračima na srpskim prostorima, iz najrazličitijih razloga, pridodaje se i armija malih ili većih domaćih medijskih vlasnika koji nekritički slede nametnute obrasce ponašanja i praksu. U ovom radu, autor, prikazujući deo svog obimnog empirijskog istraživanja na temu “Međusobni uticaji političkih elita, novih vlasnika, urednika i novinara i njihov odraz na društvene promene u Srbiji na početku 21. veka”, pokazuje kakve su posledice uticaja srpskih globalizovanih medija na kulturne i etničke identitete. Posebno se naglašava potreba aktivnije uloge novinara u ovim teškim, tranzicionim vremenima.

KREATIVNA EKONOMIJA, GLOBALIZACIJA I PROSPERITET GRADOVA

/in /by

U radu se razmatra pitanje urbanog razvoja, odnosno ekonomskog rasta gradova, iz ugla razvoja kulture i tržišta kreativnosti. S tim u vezi, članak razmatra različite pristupe i definicije kreativnosti, modela i koncepata kreativnih gradova, posebno iz ugla urbanog i prostornog planiranja. Sučeljeni su američki i evropski kontinentalni koncept razvoja kreativnosti gradova. Glavnina rada odnosi se na analizu zakonskih i podzakonskih akata i regulativa koje, naročito u praksi, onemogućavaju usvajanje, afirmaciju i primenu koncepta kreativnih gradova u Srbiji. Autor ovaj problem posmatra u sferi javne politike – kao kontinuitet disputa u javnoj politici jedne zemlje u tranziciji – kolizioni odnos u sferi javnog i privatnog interesa i razrešenje vidi u partnerstvu ova dva sektora.

NOVINARSTVO ILI PR – STVARNOST ILI PRIVID

/in /by

Ako je novinarstvo nekada otvaralo “prozore u svet”, danas se može reći kako je pogled kroz njih sve mutniji, jer povećanje broja i veličine okana rađa sumnju u istinitost stvarnosti koja se prikazuje. U radu, autori analiziraju sadržaj tiražne i uticajne dnevne štampe u Srbiji, ukazujući na njen značaj u kreiranju političke kulture. Trend koji se jasno uočava ističe rastući uticaj političkih stranaka, tajkuna i oglašivača, dok se interesi radnika, manjinskih grupa ili opozicije marginalizuju. Kriza domaće štampe sve češće se brani posledicama propasti globalne ekonomije ili eksplozivnim dejstvom interneta, dok gubitak kredibiliteta ili profesionalnih standarda retko ko pominje. Novine u Srbiji se neumereno posipaju zlatnom prašinom PR službi i agencija, posredujući stvarnost u kojoj političari i estrada nude obrasce uspeha, predstave o večitom liderstvu i lakom bogaćenju. Sve manji broj zaposlenih u redakcijama i sve kraći rokovi proizvodnje informacija znače otvaranje praznog prostora u koji spremno i navalentno uleću obučeni PR stručnjaci, spin majstori i lobisti, plasirajući sadržaje kojima ističu sve agresivniji politički klijentalizam. U surovim uslovima tržišnog pristupa i novinarstvo se neosetno menja, sve više ličeći na propagandne letke ili oglasne table političkih mentora, dobro skrivenih tajkuna ili marketinških monopolista. Promenljiva priroda istine sadržana u različitim interpretacijama recipijenata, među ideološko i kulturno različitim čitaocima, vodi napuštanju načela novinarske profesionalnosti i prelasku u sferu infozabave, u kojoj vesti nemaju karakter javnog dobra, već obične robe koju poseduju najbogatiji i najmoćniji pojedinci.

PRIVIDI PLURALIZMA U GLOBALNIM MASMEDIJSKIM PEĆINAMA

/in /by

Ako je u antičkom polisu Platona brinulo to što se građani samodovoljno oslanjaju na sopstvena uverenja o vrlinama, ne tragajući za znanjem, današnjeg žitelja globalnog pseudopolisa opčinjavaju simulirane informacije, slike i uverenja koja nezamislivim bujanjem kreiraju društvenu svest. U senci masmedijskih pećina uočavaju se obrisi transformisane demokratije, koja je sve izloženija silovitim naletima megakorporativnih interesa, dominantnih geopolitičkih uticaja, kulturnog determinizma i redefinisanog verskog fundamentalizma. Usamljenom pojedincu na “agori” sve je teže da formira i sačuva sopstveno mišljenje, ideje i vrednosti, jer nabusita, osiona i konfekcijski uniformisana armija tehnološki perfektnih komunikacionih alatki, proizvodeći zaglušujući huk bajke o ravnopravnosti, miru i multikulturalizmu, prikriva sve češće sukobe kultura i civilizacija. Programski tipiziranom društvu kao da nedostaje potreba za unutrašnjim kritičkim preispitivanjem, jer živeći usred plime dolazećih i odlazećih komunikacionih poruka, vizija novog poretka se “spinuje”. Infoprostor je pokriven globalnom mrežom informacija i podataka, dok čin razmene simboličkih sadržaja od čoveka preuzimaju mašine! Umesto renesanse ideja nudi se renesansa tehnologija, koju vešti upravljači globalnim kormilom koriste za usmeravanje Svetske barke ka hridinama nečega što bi se moglo nazvati pseudopolisom. Sloboda izražavanja medija je kiseonik otvorenog, javnog komuniciranja, stub demokratskih gra|evina, ali problem je u činjenici što čuvari informacionih kapija i dalje stražare, ovoga puta pred “sajber” prostorima. Istorija je pokazala da se u sličnim procesima uvek znaju imena gubitnika, dok se za onim drugima uvek duže traga i manje zna.

FILOZOFIJA STRAHA I (RE)KONSTRUISANJE MEDIJSKE STVARNOSTI

/in /by

Postmoderno društvo sve češće pulsira u ritmu dinamičnih političkih preobražaja, ekonomskih kriza, tehnoloških revolucija, klimatskih promena, terorističkih akcija, medijskih privida i globalnih spektakala. Koncept javnog prostora prilagođava se karakteru i filozofiji novih medija, koji kreirajući obilje informacija dobijaju sve važniju društvenu ulogu. Loše vesti, dezinformacije, konverzije podataka i ideologizovano interpretiranje deo su aktuelnog medijskog diskursa koji favorizuje strah kao robu što odlično prolazi na informacionom tržištu. Insceniranje komunikacije vodi ukidanju smisla, homeopatskom kalemljenju moralne panike koja je predimenzionirana u poređenju sa činjenicama koje čine predmetnu osnovu. (Re)konstruisanje stvarnosti temelji se na kreiranju značenja koje proizilazi iz društvenog okruženja, ideja, simbola i slika koje dominiraju u određenom prostoru i vremenu. Realnost je tako sve više proizvod medijskog značenja koje joj dajemo. Autori istražuju fenomenologiju straha, posebno simbiozu političkih aktera i mas-medija, koji tržišnom uniformnošću ciljaju na glad već zabrinutog auditorijuma.