Tag Archive for: Јапан

Овај текст сумира кубански однос према филмској уметности и начин на који је Куба представљана у холивудском филму кроз протекле деценије. Све то преко политичке репрезентације Кубе, од 1897. када је прва екипа почела да снима на овом острву, до улоге значајног екстеријера који Куба има у серијалима “Кум” и у низу филмова о тајном агенту 007, Џејмсу Бонду. За редитеља Оливера Стоуна који је тамо вишедневно интервјуисао Фидела Кастра за документарни филм о њему, Куба је преегзалтирани Парнас. Кроз све ове фасцете уочавамо нове романтичне преливе које Куба, временом, из Холивудске призме добија, па од узрока хладног рата постаје идеална дестинација за топлу добродошлицу. Овај по(п)литички феномен се потом упоређује са америчким односом према аутохтоној и често политички потпуно опречној јој јапанској острвској култури, оној са другог идеализованог и сатанизованог архипелага, да би се однос према усамљеној аутохтоној култури што подиже свој глас против експлататорског корпоративног система САД потцртао готово идентичном улогом коју има измишљена планета Пандора у најновијем хиту Џејмса Камерона “Аватар”. Како вешти 3Д герилски домороци, који одолевају технолошки премоћнијем непријатељу, у много чему асоцирају на Че Гевару и његову револуционарну компанију, схватамо да је америчка фасцинација Кубом у последње време подигнута на готово гротескну метафизичку разину.

Овај рад анализира, с једне стране, уметничко дело Мухамеда Кафеџића – Мухе, а с друге, проматра значење и примењивост теорија културне апропријације на његов рад. Циљ рада је да представи сложен поступак преузимања токова и појава из историје уметности, на примеру Кафеџићевог рада јапанских укијо-е дрвореза (XVII-XIX век) и Америчког Поп арта (XX век), који контекстуализацијом и иновативним третирањем добија нова значења и читања. На крају, у контексту Босне и Херцеговине, намера ми је да заговарам идеју како Мухин уметнички рад има одлике неприпадања локалној средини, традицији и поседује, последично, једно транс-културно усмерење. Међу наведеним делима се налазе серије радова попут 100 Views of Ukiyo-e, Volume I: Masters, омаж укијо-е традиционалним уметницима од XVII до XIX века тематизујући низ представа (позориште, митологија, еротика, самураји, куртизане, пејзажи, животиње); затим серије History re-painting и Japanesque које се поигравају са контекстом Босне и Херцеговине; 100 великих таласа који чине омаж и интерпретацију у виду мурала/уличне уметности Хокусаијевог Великог таласа Канагаве; као и Utamaro Lichtenstein која са хумором директно реферише истовремено на уметнике Роја Лихтенштајна и Хокусаија, два битна узора Мухиног рада.

У раду се разматрају културни чиниоци смртности услед претерано дугог рада у Јапану. Тзв. кароши (смрт услед претерано дугог рада) и тзв. каро-ђисатсу (самоубиство услед претерано дугог рада) имају тенденцију пораста учесталости. Иако су ове појаве донекле распростањене и у другим земљама, у Јапану је убедљиво највећа учесталост, што у циљу објашњења намеће потребу за преиспитивањем тамошњих специфичности. У литератури се ове појаве најчешће објашњавају економским чиниоцима. Иако културне специфичности Јапана такође могу представљати важне чиниоце ових појава, у литератури им није препознат значај. Стога су у раду размотрене поједине карактерстике јапанске културе које могу бити битне за ове појаве. У том смислу, првенствено се истичу одржавање хармоничних односа са другима (унутар фирме) и лојалност (фирми), као неке од кључних вредности јапанске (радне) културе.