У раду се даје преглед развоја научне делатности у Југославији у периоду једнопартијске социјалистичке државе после Другог светског рата. Посвећена је пажња државним органима надлежним за питања науке, научним установама, универзитетима, академијама наука и институтима, броју и школовању научних кадрова, а нарочито формулисању и реализацији државне и партијске научне политике.
У чланку је описано како је партијски и државни врх Југославије крајем шездесетих и почетком седамдeсетих година 20. века негативно оцењивао сваки покушај да југословенство добије национални смисао, дозвољавајући да то осећање има само политички и идеолошки призвук, иако је идеја југословенства, па и стварања југословенске нације, и даље имала присталице.
У првим послератним годинама у комунистичкој Југославији почиње постепено укидање прославе црквених празника чиме се домен „светог” свео на кућу са укућанима и цркву са портом. Југословенским законима одређени су нови савезни, републички и други празници. Због ограничености рада, начин прослављања световних празника у комунистичкој Југославији приказан је на примеру обележавања Дан борца који је за савезни празник проглашен 26. априла 1956. године. Обележавање двадесетогодишњице устанка народа Југославије посматра се кроз три наратива (први наратив – „поглед споља”) чине подаци о прослављању наведеног празника забележени у архивским изворима и штампи, док други и трећи наратив – „поглед изнутра”) чине подаци забележени у разговорима које је ауторка текста 2009. и 2010. године водила са организатором и учесницом прославе), а на основу којих се анализирају формално-структурне карактеристике и функција посматраног празника.
У раду се разматрају објекти културе у Југославији, који су настали као одраз концепата и циљева (нове) југословенске културе, у сложеном друштвено-политичком контексту југословенске социјалистичке заједнице. Рад полази од претпоставке да је карактеристични тип – дом културе, постао основна јединица развоја инфраструктурне мреже културе, и издвојио се кроз своје специфичне, готово аутохтоне, модалитете. Ови модалитети представљају посебне искораке у оквиру типа, по питању програмске концепције, својих вишеструких друштвено-политичких функција и тежње да се посебности југословенског културног пројекта посебно репрезентују у архитектури. Широко постављена раван југословенске културе отворила је једнако велико интерпретативно поље архитектуре, кроз коју се додатно подцртавало припадање (авангардном) европском културном простору. Ова архитектонска дела, било да се ради о конкурсним решењима, или изведеним објектима, сублимирају новоуспостављене друштвене вредности, кроз креативна програмска и визуелна истраживања друштвене стварности и њених рефлексија на архитектуру. Разноврсни приступи аутора, који су се кретали на релацији експеримент – друштвена реалност, оставили су за собом аутентична и слојевита дела и пројекте, која су парадигматска за разумевање односа друштвени контекст – култура – архитектура.
Иако је идеја о настанку прве туристичке агенције у Југославији постојала још средином 19. века, било је потребно више од 60 година да се 1923. године у Београду оснује прва туристичка агенција, „Путник”. Настанак туристичке агенције иницирао је бројна путовања, како домаћих, тако и страних туриста на просторе некадашње Југославије. Најпопуларније дестинације у Југославији у првој половини 20. века биле су јужна Србија, Словенија и Јадран. Током 1930. године пословање „Путника” обележила су крстарења, али и путовања на тематске изложбе у Париз, Лондон, Ницу, као и отварање великог броја пословница у различитим градовима у земљи и иностранству. До почетка Другог светског рата, одиграли су се значајни догађаји који су утицали на развој путовања у Југославији: штампање плаката, постера, брошура, промоције дестинација, отварање Сајма у Београду, израда првог туристичког филма у боји. Након Другог светског рата који се веома лоше одразио на туризам у целом свету, па и Југославији, настао је период обнове земље и златно доба туризма Југославије које по броју туриста, њихових ноћења и прихода од туризма никада није премашено. Настанак агенцијске делатности у Југославији допринео је стварању културе путовања која је имала вишеструке користи како за путнике, тако и за домаћине, али и за друштво у целини.
Адреса: Риге од Фере 4, Београд
Фиксни телефон: +381 11 2637 565
Факс: +381 11 2638 941
Електронска пошта: kultura@zaprokul.org.rs
Сва права задржана | Часопис Култура
