Публикације

КЊИЖЕВНОСТ И ДИПЛОМАТИЈА: ПОУКЕ ИЗ СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ

/in /by

У социјалистичкој Југославији су дипломатија и књижевност често деловале заједно у циљу промоције југословенске културе у свету или заштите спољнополитичких
интереса. У овом раду смо описали неке од важнијих примера: борба
да Иво Андрић добије Нобелову награду, инсистирање на постојању посебне македонске нације, културе и језика у спору са Бугарском и настојање да се несврстана
спољна политика искористи за јачање књижевних веза с несврстаним земљама.

ПИСМО ИЗ 1920. ГОДИНЕ

/in /by

ИДЕОЛОШКИ ТИПОВИ ИНТЕРПРЕТАЦИЈЕ И АКТУЕЛИЗАЦИЈЕ АНДРИЋЕВОГ КЊИЖЕВНОГ ОПУСА У ПОСТЈУГОСЛОВЕНСКОМ КОНТЕКСТУ

/in /by

У овом раду интерпретирају се идеолошки модели национално маркиране рецепције Андрићевог књижевног дела од последње деценије 20. века у бошњачкој и српској интелектуалној средини, и притом истражује генеза негативног рецепцијског односа према овом писцу. Такође, указано је и на узроке и меру у којој се изучавање Андрићевог опуса изместило из примарно естетских оквира.

РАЗЛИКА У ВЕДРИНИ

/in /by

У раду се компаративном методом проучавају две приповетке: Смрт у Венецији Томаса Мана и Бајрон у Синтри Иве Андрића. Указивањем на сличне мотиве и обраде истих, повезују се поетике двају писаца. Компарација се остварује на четири различита нивоа: обрада градова у овим приповеткама, уметници – јунаци приповедака, форма лепоте и љубави за којом трагају, и различито деловање лепоте и љубави на њих. Поступци и деловања главних јунака отварају општеважећа морална питања. Тема љубави у исто време повезује и раздваја ове приповетке. Посебна пажња усмерена је на дефинисање разлика у ведрини коју носе ове приповетке.