Публикације

ИСТОРИЈСКA РАСПРАВА О ПОЈАВИ И РАЗВОЈУ ГРАФИТА У БЕОГРАДУ ОД 1996. ДО 2005. ГОДИНЕ

/in /by

У овом тексту, који је скраћена верзија мастер рада одбрањеног на Kатедри за историју уметности Филозофског факултета у Београду 2005, фокусирали смо се на културу графита. Ова култура појавила се у Београду средином деведесетих година прошлог века и отада се развијала кроз успоне и падове. У раду је представљен најзначајнији формативни период локалног графити покрета. Подаци су прикупљани из интервјуа са локалним цртачима и кроз укључивање у београдску графити сцену. Тако је истраживање, започето из позиције историје уметности и анализе визуелних одлика графити културе, постало етнолошко истраживање савременог града и супкултурног уметничког покрета. Резултати су показали да на београдској графити сцени постоје значајне разлике у односу на сцене других великих градова. Ове разлике последица су социјалног, политичког и економског контекста у Србији крајем деведесетих и почетком двехиљадитих година.

МЕЂУРЕСОРНА И ИНТЕРСЕКТОРСКА САРАДЊА ЗА РАЗВОЈ УМЕТНОСТИ И УРБАНИ РАЗВОЈ

/in , /by

Унапређење уметности један је од стратешких приоритета развоја културе 2021–2025, како у оквиру институција тако и у оквиру независне сцене. У складу са савременим схватањима улоге уметности у друштву – њене отворености према друштву и потребе да буде део друштвених процеса – унапређење уметности имплицира неопходност њеног укључивања у решења која обликују животно окружење.

Архитектура се може схватити као уметност пројектовања (јавних и приватних) простора, а архитектонска решења умногоме обликују естетику животног окружења у урбаним срединама. Као таква, архитектура јесте и област сусретања два ресора: културе и грађевинарства, односно поље међуресорне сарадње. Осим тога, будући да архитекте своје инжењерске пројекте, који могу укључивати и постављање уметничких дела у јавне и приватне просторе, углавном реализују кроз архитектонске бирое (приватна предузећа), док су ликовни уметници афилисани у удружењима (организације цивилног друштва), промишљања повезивања архитектуре и ликовних уметности укључују и остваривање интерсекторске сарадње (нпр. приватног и цивилног), али уз подршку јавног сектора – који има кључну улогу у формулисању стратешких опредељења у даљем развоју државе и друштва.

У овом раду биће саопштени резултати пилот пројекта који је обухватио:

  1. Анализу релевантних правних аката у вези са потенцијалима за повезивање приватних привредних субјеката (архитектонских бироа) и ликовних уметника, а који су у функцији развоја уметности и културе;
  2. Анализу података прикупљених преко полуструктурисаних интервјуа на пригодном узорку представника/ца архитектонских бироа који су указали на значај, могућности и препреке за развој сарадње архitekата и ликовних уметника/ца.

Резултати нашег пилот истраживања указују на то да постоји основа за стратешко повезивање ресора и сектора кроз стратешке документе. Искуства из праксе која су пренели/е представници/це архитектонских бироа, указују на смернице за наредна истраживања која би допринела систематизацији актуелних проблема и потенцијалних решења у правцу даљег развоја међуресорне и интерсекторске сарадње у домену привреде и културе.

НОВАЦ, ЛОНДОНСКА ПОЉА, ИНФОРМАЦИЈА – ГРАД У РОМАНИМА МАРТИНА ЕЈМИСА

/in , /by

Новац, Лондонска поља, Информација – град у романима Мартина Ејмиса јесте рад који се бави интеракцијом ликова и окружења у три романа једног од најзначајнијих британских писаца. Ликови и урбано окружење у Ејмисовим романима представљају нераскидиву цјелину која указује на проблеме савременог идентитета. Посебан нагласак у тим дјелима стављен је на механизме и обрасце којима модерни мегалополиси обликују свеопшту деструктивност која је присутна на глобалном, као и на индивидуалном плану. Будући да њихове протагонисте одређују и обликују градови у којима живе, тај однос представља веома важну карику за разумијевање Ејмисовог тумачења савремене реалности у оквиру његове постмодерне поетике.

ДУЧИЋЕВ И ЦРЊАНСКОВ ПАРИЗ

/in , /by

Рад се бави анализом разлика у Црњансковој и Дучићевој слици Париза. Дучићева слика Париза ослања се на песникова снажно изражена франкофилска осећања. Париз се у Дучићевој оптици појављује као центар модернитета, али истовремено, он највише пажње поклања оном што је у Паризу ванвремено: Богородичиној цркви и Сени, при чему је први топоним за њега симбол културе, цивилизованости, мудрости и учености, а други безвремености. Црњанскова слика Париза укључује конфронтацију између актуелног и ванвременског, при чему Париз види више као центар динамичности и промењивости који симболизују новац, штампа и мода.

ГРАД КАО ПИШЧЕВ ИДЕНТИТЕТ

/in , /by

Град као урбана целина и временска димензија у којој се развија, умногоме одређују идентитет писца, односно његове књижевне топосе. Два изразита представника јужноевропске књижевности у распону од једног века, Константин Кавафи и Орхан Памук, сведоче својим биографијама и делом у прилог овој тези. Кавафи је рођен у Александрији 1863, а Памук у Истанбулу 1952. године; један песничким, а други прозним делом, одредили су своје градове као историјска чворишта, раскршћа цивилизација, а сопствено књижевно дело као својеврсну историју града.

АНГУЛЕМ – ОД СРЕДЊОВЕКОВНОГ ГРАДА ДО ПРЕСТОНИЦЕ СТРИПА

/in , /by

Када је пре скоро четрдесет година град Ангулем подржао оснивање Међународног фестивала стрипа, није ни могло да се претпостави какве ће промене тај фестивал покренути. Бавити се стрипом у то време није била прихватљива пракса; ипак, то је овом малом средњовековном граду дало драж нечег новог и привлачног. Стрип као идеја и Фестивал као покретачка снага толико су трансформисали Ангулем, да су од једног успаваног града створили центар културних индустрија, центар економије знања и центар региона. Урбана регенерација, која се здушно промовише 90-их година XX века, започела је у Ангулему спонтано, без теоретисања, покренута идејом неколицине људи коју је подржала локална заједница. Ангулем је постао престоница стрипа а регион у коме се налази долина слике.

БЕОГРАД ФЕСТИВАЛ У ФУНКЦИЈИ ОБЛИКОВАЊА ИМИЏА БЕОГРАДА

/in , /by

У раду је представљена анализа односа између, с једне стране, имиџа, тј. културног идентитета Београда који можемо да замислимо као скуп разнородних елемената у интеракцији и, с друге стране, БеогрАД фестивала који представља један елеменат таквог замишљеног скупа. Специфичност и културни идентитет Београда представљени су кроз три наведене теме: Културни програм – дисање Београда, Град тренутка и језик, Писмо и правопис као елементи културног идентитета Београда. Имајући у виду ове специфичности, као и особености БеогрАД фестивала, закључили смо да је Фестивал остварио утицај на имиџ Београда на следећи начин: обогатио је београдски културни програм; представио је и популарисао тему фестивала у стручној и широј јавности; подстакао је развој међународне и локалне сарадње (афирмисао је српску креативну сцену и омогућио њено представљање свету, представио је светску креативну сцену Београду, подстакао је интеракцију предавача и учесника Фестивала); допринео је маркетингу Београда и охрабрио приватну иницијативу у стварању културног програма.