Публикације

УМЕТНОСТ И ЈАВНИ ПРОСТОР ГРАДА: ВИЗУЕЛНИ ПРОГРАМА БЕЛЕФ ФЕСТИВАЛА 2008. И 2009. ГОДИНЕ

/in /by

У тексту је представљено директно искуство рада на визуелном програму фестивала Белеф 2008. и 2009. године из перспективе дела ауторског тима. Фестивал је у оба издања у потпуности био фокусиран на јавни простор и подразумевао привремене и трајне уметничке интервенције на самој структури града. Ауторке текста баве се ширим контекстом који је утицао на програмску
оријентацију и усмереност ка јавном простору, дају осврт на неке од учесника и реализованих програма, али и кратку анализу продукцијских услова рада једне градске манифестације какав је Београдски летњи фестивал. У закључном делу
из субјективне перспективе реализаторки програма и са дистанцом од петнаест година даје се кратак осврт на ефекте програма и однос тадашњих стремљења и савременог тренутка.

ГРАФИТИ ИЛИ УЛИЧНА УМЕТНОСТ

/in /by

У свакодневном говору користимо изразе као што су графити и улична уметност а да нисмо сигурни да ли су они синоними или представљају различите појмове. Решавајући ту недоумицу, биће дате поједине дефиниције, међу којима ће бити указано на сличности и разлике, где ћемо покушати да на крају дамо једну која обједињава све оно што представња графите. Освртом на водеће критичаре у овом пољу указаћемо и на њихова мишљења, као и на различите врсте графита и начине њихове израде.

ОДНОС БЕОГРАЂАНА ПРЕМА РАЗЛИЧИТИМ ВРСТАМА ГРАФИТА

/in /by

Графити представљају специфичан вид комуникације младих у урбаним срединама. У питању је веома хетерогена појава, чији се неки облици граниче са уметношћу док други остају у домену вандализма. Истраживање је експлоративног типа и има два основна циља – испитивање процене Београђана о заступљености различитих врста стилизованих и нестилизованих графита на различитим локацијама у граду и утврђивање односа Београђана према графитима и њихове процене прикладности различитих локација за цртање и писање графита. Пригодни узорак од 100 Београђана попунио је екстензивну анкету. Резултати показују да су нестилизовани графити опажени као заступљенији од стилизованих, док је однос према стилизованим графитима значајно повољнији него према нестилизованим. Овај налаз може се објаснити мањим трудом који је потребно уложити у стварање нестилизованих графита, а који пак води њиховој нижој естетској вредности. Одређени јавни простори – зидови који окружују објекте, подземни пролази, надвожњаци и мостови – који се перципирају као најисписанији графитима, уједно се сматрају и најприкладнијим за ову врсту активности.

ГРАФИТИ: КОНСТРУИСАЊЕ ТЕОРИЈЕ ИЗ ИСКАЗА УМЕТНИКА И НЕКЕ НЕДОУМИЦЕ

/in /by

У раду се анализирају поједини искази уметника који су настали као говор о сопственом раду и уметничким уверењима, али обликовани широко, као општи судови о уметности. Ови искази постају теоријске формулације примењиве на много шири круг дела, па и на радикалније уметничке праксе. При томе се открива питање да ли су за то одговорни уметници или историчари уметности, који се позивају на њихове ставове.