Публикације

КАКО ДИГИТАЛНО ДОБА ОБЛИКУЈЕ УМ МЛАДИХ

У раду Како дигитално доба обликује ум младих биће истражени утицаји
које ново доба има на социјалну и емоционалну интелигенцију младих. Специфи-
чан предмет анализе овог рада је утицај који на људски ум и његову свеобухват-
ну активност има егзистенција којом преовлађује култура екрана, где су мобилни
телефони, таблети, ајподи, рачунари, постали неизбежан део свакодневице. Кроз
анализу процеса мишљења тинејџера, који се сада у литератури зову скринејџери
(од енгл. screen − екран), а чији живот карактерише copy − paste образовање, опа-
дање читалачке културе, нови облици зависности – од технологије и њеног утица-
ја на њихово понашање, показаћемо да је у новој хај-тек култури дошло до појаве
отежане међуљудске комуникације, односно пада социјалних вештина. Главни циљ
истраживања је утврђивање како данас функционише ум савременог младог чове-
ка у време електронског тржишта, веб-економије, друштвеног умрежавања, сајбер
криминала, љубави на први сајт и како људски ум реагује на до сада највећи уплив
технологије на приватност.

(НЕ)КУЛТУРА ДИГИТАЛНОГ ДОБА

Данашњи студенти причају дигиталним језиком и процесуирају информације веома различито од претходних генерација. Постоји довољно доказа који потврђују да је питање утицаја дигиталних технологија на омладину и процесе учења неправедно запостављено и да се образовне институције и надлежни органи морају озбиљно посветити изучавању ове области. Нема образовања без комуникације, али какву комуникацију обезбедити у образовном систему који се налази у дигиталном добу. У време пре појаве електронских мас-медија, учитељ је био најважнији у давању информација о свету својим ученицима, био је задужен за успостављање њиховог вредносног система и норми у друштву, што је са увођењем масовних медија промењено. Дигитално доба донело је са собом изучавање вештина као што су процена, анализа, приступ, учествовање и креативност, а које су од значаја током решавања проблема који се јављају у свакодневном животу. У раду се критичком анализом обрађује глобални феномен „дигиталних домородаца“ са посебним аспектом на њихове способности учења у традиционалном оквиру образовања.