Публикације

БАЛЕТСКЕ ПРЕДСТАВЕ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА У БЕОГРАДУ У ОГЛЕДАЛУ ДНЕВНЕ ШТАМПЕ МЕЂУРАТНОГ ПЕРИОДА

/in /by

Ова студија посвећена је анализи домаће балетске критике писане у периоду између два светска рата. Музичка критика, у коју спада и она посвећена балетској музици и догађајима, у периоду између два светска рата заузимала је велики простор у штампи.

Критичари су своје приказе посвећивали анализи музичког живота престонице, те су коментарисали оперске и балетске представе, концерте солистичке, оркестарске, камерне и хорске музике.

Предмет истраживања овде је критичка анализа одабраних текстова из угла аналитичко-музиколошке интерпретације. Један од циљева је и утврђивање доминантног метода/приступа при писању критика. Кроз анализу биће позиционирано место балетске уметности у српској музичкој критици узимајући у обзир временски контекст у којем одабрани написи настају.

Тежиште студије је на анализи одабраних релевантних примера критика балетске музике и њене интерпретације. Као студија случаја за анализу су одабрани чланци објављени у тада најеминентнијим домаћим дневним листовима Времену и Правди.

РОДНА ПЕРСПЕКТИВА ИЗВОРА ИНФОРМАЦИЈА У ВОДЕЋОЈ ДНЕВНОЈ ШТАМПИ У СРБИЈИ

/in /by

У тексту се разматра теоријски правац критичке студије дискурса медија који се затим примењује у тумачењу података добијених у квантитативно-квалитативној анализи садржаја водећих дневних листова у Србији са фокусом на рубрику културе. Анализирани период је новембар 2010. Узорковано је укупно 180 текстова, опремљених са 79 фотографија. У најкраћем, након анализе селекције догађаја, медијских жанрова, цитатности, визуелне опреме текста, обрасца језичке употребе професионалија и потписа аутора текстова, закључује се да је медијска слика српске културе у потпуности маскулизирана. Без обзира на то што су направљени помаци, на пример, у језичкој употреби, која је најчешће родно сензибилисана, као и у запошљавању новинарки, којих је у рубрикама за културу више него мушкараца, како у “производњи” медијских садржаја, тако и на уредничким позицијама на којима се доносе одлуке, доминантни дискурс културних  рубрика одражава мушки образац, који указује на јасну позицију моћи мушкараца у српском друштву.