ФИТНЕС ПРОГРАМИ У ПРИПРЕМИ БАЛЕТСКИХ ИГРАЧА

/in /by

У раду су представљени фитнес програми који са својим специфичним кретним структурама имају примену у припреми балетских играча. Имајући у виду захтеве који се постављају пред играче, приказани су фитнес програми који имају елементе превенције од повреда, као и унапређења физичког фитнеса.

Циљ рада је да се укаже на фитнес програме који имају практичну применљивост у очувању и унапређењу фитнес компоненти балетских играча. Такође, циљ је и да се укаже на њихову заступљеност у пракси, као и потребу за унапређењем знања непосредних извршиоца.

Анализирани су програми усмерени ка унапређењу кардиореспираторне издржљивости, мишићне снаге, мишићне издржљивости, покретљивости и синергије тела и духа. Закључује се да анализирани фитнес програми имају своју практичну применљивост у пракси, с нагласком на програме за унапређење мишићне снаге, покретљивости и програме синергије тела и духа.

Уједно се закључује да фитнес програми представљају изазов у професионалном раду балетских играча, али и нову перспективу у очувању њихове каријере и здравља.

БАЛЕТСКИ ЕЛЕМЕНТИ У РИТМИЧКОЈ ГИМНАСТИЦИ

/in /by

Балетска припрема је интегрални део спортске припреме у многим спортским гранама, посебно онима из групе естетских спортова. Циљ рада је дефинисање места балетске припреме у систему припреме такмичарки у ритмичкој гимнастици.

Дескриптивна анализа садржаја такмичарских активности и структуре тренинга ритмичке гимнастике, као и њихова систематизација, показала је да балетска припрема заузима важно место унутар система спортске припреме ритмичке гимнастике.

Улога балета сагледана је кроз такмичарске компоненте састава, како би се дефинисао учинак балетске припреме на постизање такмичарских резултата у ритмичкој гимнастици. Балетска техника подразумева извођење покрета који су у потпуности контролисани, изведени пуном амплитудом, са јасно дефинисаним положајима свих делова тела, што представља основу гимнастичког стила.

Такође, елементи балета део су специфичне техничке и артистичке припреме од које директно зависи спортски резултат. С тим у вези, балетска припрема представља важан део интегралне припреме ритмичарки, а њени садржаји дубоко су укорењени у кретне структуре ритмичке гимнастике.

АНАЛИЗА ХИПЕРЖЕНСТВЕНОСТИ У КОРЕОГРАФСКОМ РАДУ МИЛЕНЕ УГРЕН КУЛАС

/in /by

Циљ овог реферата је да представи и анализира рад Милене Угрен Кулас (Koulas), српске балетске уметнице са Кипра, која је створила успешну међународну кореографску и извођачку каријеру. Обучена у балетској школи у Новом Саду, Угрен је наставила своје студије на Кодартсу (Codarts) у Холандији, али је развила свој препознатљив кореографски стил током последњих двадесет година на Кипру.

Као плесачица и кореографкиња, створила је снажан кореографски стил који комуницира политичке поруке, посебно у вези са питањима родних улога, које варирају од њених раних андрогених дела до најновијих кореографија које се баве концептима женствености као комплексног приказа. Њена дела In Memory of (2021) и Grandmothers (2023) обухватају њен насилно виртуозан, театрални и високо стилизован плес који доводи тела плесача до крајњих граница и ломи их гестовима, стварајући динамичан приказ хиперженствености који се супротставља мушком погледу.

Кореографије Угрен Кулас приказују оригиналну естетику покрета, али се придржавају традиционалних идеја о композицији плеса, укључујући истраживање покрета и оригиналност, емоционални и психички израз, ритмички и просторни образац, како би створила коментаре на различите политичке теме, посебно у вези са родом.

БАЛЕТСКА УМЕТНОСТ У НОВОМ САДУ

/in /by

У тексту је дат кратак историјат Балетске школе у Новом Саду (1948), оснивања професионалног балетског ансамбла у Српском народном позоришту (1950) и рада Удружења балетских уметника Војводине од 2006. године, што свеукупно чини саставни део културног живота града Новог Сада, Аутономне Покрајине Војводине и Републике Србије. Текст садржи податке о трајању балетске уметности на нашем простору, а које су укључене у оквире институција у којима се образује и негује врхунска балетска игра. Дат је осврт на протеклих 75 година, постигнуте резултате и значај који балет има у култури сваке средине у којој делује.

ТРАДИЦИОНАЛНИ ПЛЕС НА СЦЕНИ КАО ДЕО САВРЕМЕНЕ УМЕТНОСТИ У СРБИЈИ

/in /by

Праксе сценског интерпретирања традиционалних плесова представљају део различитих научних и уметничких (извођачко-сценских) дискурса у Србији. Доминантни модели стваралаштва и интерпретације заснивају се на поштовању традиционалних плесних образаца, због чега традиционални плес егзистира у административно-бирократској пракси без формалног одређења критеријума за диференцирање нематеријалног културног наслеђа и савременог стваралаштва у његовом практиковању.

У раду се теоријски разматра историја стваралаштва и сценског интерпретирања традиционалних плесова у Србији, од оснивања Ансамбла народних игара и песама Србије „Коло“ 1948. године до данас, са посебним фокусом на кључним чиниоцима обликовања праксе тзв. „кореографисаног фолклора“ на крају 20. века, те актуелним изазовима и перспективама његовог развоја.

КАД ЗАПЕВА ЗУРОВАЦ PRIMITIF БАЛЕТ

/in /by

Крећући од фантастичног успеха (двадесет година трајања и преко 200 извођења) балета Народног позоришта у Београду „Ко то тамо пева“ (2004), насталог на темељу сценарија Душана Ковачевића за истоимени филм Слободана Шијана на музику Војислава Вокија Костића, а у кореографији и режији Сташе Зуровца, овај рад указаће на специфични језик и стил плесне гротеске Сташе Зуровца.

Откривао ју је и обликовао с групом ентузијаста, колега из загребачког Балета и супругом, балетском солисткињом, Ољом Јовановић, током релативно кратког, али надасве снажног ауторског замаха на хрватској плесно-позоришној сцени.

Зуровчево плесно позориште специфичног ауторског рукописа започето је 2002. минијатуром „Богови су љути“ и првим целовечерњим радом „Cirkus primitif balet“, да би се наставило у Сплиту, Ријеци и Љубљани, те дошло до свог врхунца у Београду, храбрим плесним упризорењем култног филма „Ко то тамо пева“.

РАДИО БЕОГРАД И БАЛЕТ

/in /by

Савременици – београдски Балет и Радио Београд развијали су се истовремено, те је преплитање њихових делатности значајно у сагледавању историје балета и радиофоније у Србији. С обзиром на то да је радио примарно аудитивни масовни медиј, а да је балет уметност која са публиком доминантно комуницира на визуелном нивоу, основно је питање како су слика и покрет, искључиво кроз говор, музику и шумове, оживљени у свести радијских слушалаца.

Једна од најстаријих емисија на редовном програму Радио Београда 1 јесте емисија „Код два бела голуба“, која се бави расветљавањем догађаја, места и личности важних за развој Београда и Србије.

Рад истражује начин репрезентације српског балета – колико је домаћи балет заступљен у овој радијској емисији, на који начин је тематски обрађен, која је улога музике и како су третиране репризе емисија.

БАЛЕТСКЕ ПРЕДСТАВЕ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА У БЕОГРАДУ У ОГЛЕДАЛУ ДНЕВНЕ ШТАМПЕ МЕЂУРАТНОГ ПЕРИОДА

/in /by

Ова студија посвећена је анализи домаће балетске критике писане у периоду између два светска рата. Музичка критика, у коју спада и она посвећена балетској музици и догађајима, у периоду између два светска рата заузимала је велики простор у штампи.

Критичари су своје приказе посвећивали анализи музичког живота престонице, те су коментарисали оперске и балетске представе, концерте солистичке, оркестарске, камерне и хорске музике.

Предмет истраживања овде је критичка анализа одабраних текстова из угла аналитичко-музиколошке интерпретације. Један од циљева је и утврђивање доминантног метода/приступа при писању критика. Кроз анализу биће позиционирано место балетске уметности у српској музичкој критици узимајући у обзир временски контекст у којем одабрани написи настају.

Тежиште студије је на анализи одабраних релевантних примера критика балетске музике и њене интерпретације. Као студија случаја за анализу су одабрани чланци објављени у тада најеминентнијим домаћим дневним листовима Времену и Правди.

БАЛЕТ У БЕОГРАДУ ИЗМЕЂУ ДВА СВЕТСКА РАТА САГЛЕДАН КРОЗ КРИТИЧАРСКУ ПРИЗМУ КОМПОЗИТОРА МИЛЕНКА ЖИВКОВИЋА

/in /by

Музичка критика представља једно од најзначајнијих писаних сведочанстава времена и значајна је у истраживању српске музичке прошлости.

Аутори тих написа у периоду између два светска рата били су најчешће композитори који су се враћали са студија из иностранства, афирмишући форму критике као стручну рецензију музичког извођаштва. Тај тип написа о музици, осим валоризације уметничког деловања на музичкој сцени или на концертним подијумима, имао је много комплекснији циљ – едукацију читалачке публике у правцу обликовања естетских норми у односу на музику као уметност и њену различиту појавност на сцени.

Међу написима посебно место имају критички осврти о балету у Београду тога доба. Критичарска интересовања у овом раду биће сагледана кроз критике о балету. У фокусу су критике чији је аутор композитор Миленко Живковић, а биће сагледане упоредо са најзначајнијим темама које су га, како стваралачки, тако и кроз текстове о музици, провоцирале.

То су: однос према националном у музици, према савременој уметности и музичком реализму.

ФЕНОМЕН БАЛЕТСКЕ КРИТИКЕ У СРБИЈИ

/in /by

Настанак, развој и значај балетске критике као феномена код нас од 1923. године, када је оформљен Балет Народног позоришта у Београду, у ширем смислу говори о друштвеној клими једног времена, схватањима уметности са класичним и савременим изразима, могућности публике да их разуме и досегне, а теоретичари разматрају свеобухватно.

У ужем смислу, балетска критика је била и јесте документ одређеног уметничког дела, тачније представе. Балетска критика код нас и у свету и данас постоји, а овај текст говори о њеној неопходности, на примерима из периодике (као и новинарских извештаја са „лица места“, који су допуна у сагледавању уметничког догађаја), њеним сазнањима и начинима излагања некад, а нарочито сада у време нових технологија.

Треба је неговати и допустити ауторима слободу сагледавања, увођења нових термина, форми и приступа.