Tag Archive for: драма

У раду ће бити приказане појаве музике, као и музичких елемената у песмама, баладама и поемама Лазе Костића. Указаће се на то да је Костић приказивао певану песму и игру као део жељене атмосфере, као симбол укрштаја музичке уметности и појава из природе и, као инструмент драматизације поетског текста. Анализираће се појаве музичких инструмената, као и стручних музичких израза у поетском тесту. Основни циљ биће да се одреде и класификују музички елементи у Костићевом књижевном ткиву, односно, начини на које их је песник користио. 

Kulturno i antropološko pitanje koje se često postavlja jest ono granice između Kaosa i Logosa – podele na arhaičnog, mitskog čoveka i suvremenog, opterećenog brojnim problemima promišljanja o istoriji i iščekivanju budućnosti. Rituali, svečanosti, spektakli, društvene drame i mitološka simbolika jačali su kulturne i društvene veze između pojedinaca, grupa i zajednica, oni su motivirali čoveka na opstanak i na menjanje prirodnih granica i društvenih pravila i zakona. Mitološka i ritualna simbolika javnih događanja služila je očuvanju društvenog reda i organizacije, ali ujedno je bila i temelj motiviranja kulturnih i političkih promena u društvima. Podupirala je društvene sisteme i poredak, ali i rušila zastarele strukture i sisteme. Stoga treba razlikovati javna i ritualna događanja koja prikazuju i predstavljaju slike i interese društvenih odnosa u zajednici, te ona koja menjaju i preoblikuju društvo prema zahtevima vremena. Konačno, reč je o prevladavanju razlika između čovekovog racionalnog i iracionalnog poimanja sveta i društva.

У раду се анализирају појаве маскирања, прерушавања, прикривања и откривaња идентитета у личности и делу Лазе Костића. Ове особине снажније или слабије изражене, разматрају се на различитим нивоима и видовима: у његовом карактеру, понашању, у облачењу, говору. Потом се овај феномен запажа и на метајезичкој равни: маска и и њени деривати (прерушавање, прикривање, гротеска) тематизовани су и у Костићевој поезији (Беседа, Гаврилу Егрешији, На парастос Јелене Боздине…) и драмским делима (Гордана, Максим Црнојевић). Mаска је још од настанка трагедије довођена у везу с позориштем као ознака метаморфозе индивидуе-глумца, који, користећи маску, постаје преносник (виших) сила наглашавајући да је индивидуални човек нестао иза улоге, боље речено фигуре. Зато ће у овом раду, а имајући у виду страсну заокупљеност Лазе Костића театром, облици маскирања, мимикрије, прикривања и демаскирања (уз нужан опрез према методи позитивистичког биографизма), бити подвргнуте анализи као честице које ће указати и на неке унутрашње чиниоце генезе његових песама, а међу њима и величанствене покајанке Santa Maria della Salute.

Клавир је, као део сценографије, метафора трагедије Хеде Габлер у истоименој драми Хенрика Ибзена, док клавирска музика на неки начин представља „угушени глас“ главне јунакиње. У овом раду се клавир и клавирска музика посматрају као драмско оруђе и као кључни елементи драмског текста. Музика на клавиру функционише као увертира за једну смрт, за коју се може рећи да је најизразитији пример антиспектакуларне и антитеатралне смрти у читавом Ибзеновом делу. Сам чин Хединог самоубиства, коме претходи дивља клавирска мелодија, померени су изван видокруга свих осталих јунака драме, па и читаве публике. Клавир остаје, без сумње, изразито драмско оруђе, које Ибзен користи да би појачао драмску тензију и нагласио рушење јунакињиног унутрашњег бића.