Публикације

КУЛТУРНА ПОЛИТИКА ЈЕДНАКОСТИ ПОЛОВА

/in /by

Време у коме живимо, ма колико деловало савремено и либерално, ипак намеће питање: да ли у 21. веку заиста постоји културна политика једнакости полова или полна дискриминација и даље преовладава, како у појединим културама тако и у пословању? Жене у пословном свету спорије напредују, мање су плаћене од колега мушкараца, потребно им је више времена и напора да би досегле жељене позиције. У бизнису, посебно глобалном, жене на високој позицији су реткост. Предрасуда је да жене нису „сковане“ за лидерство, да су превише емотивне, да им недостаје снага… Да ли је заиста тако? Зашто више жена не достиже врхунске менаџерске позиције? Циљ овог рада је да одговори на претходна питања, да укаже на положај жена у глобалном бизнису, на прилике, изазове и препреке са којима се жене суочавају у послу, на њихову способност да балансирају између посла и породице и, коначно, да дâ смернице како културном политиком уклањати баријере на путу напретка жена.

ПРЕПРЕКЕ НА ПУТУ ЖЕНСКОГ ЕКСПЕРТСКОГ ДЕЛОВАЊА У КУЛТУРИ

/in /by

И поред значајног учешћа жена у областима друштва, науке, културе, економије, постоји велики несклад између друштвене улоге и стварног друштвеног положаја жене. Резолуције и анализе стално указују на чињеницу да жене одустају од јавне активности и од одлучивања, тако да се њихова улога свела на присутну друштвену групу. Чак и културни сектор, који се обично посматра као ’феминизирана’ област друштвеног деловања, карактерише ниска заступљеност жена на водећим позицијама. Институције културе, са својим либералним погледом на свет и егалитаристичким карактером, упошљавају велики проценат женске радне снаге и због тога имају оптималне услове за еманципацију и напредовање жена. Међутим, студије показују да су жене недовољно заступљене у водећим институцијама, како културе, тако и политике, економије и других друштвених области. Културолошке, политичке и структуралне препреке су кроз векове спутавале настојања да се опште прихвати стварна способност жене као лидера. Овај рад управо покушава да анализира препреке због којих оне не успевају да дођу на водеће положаје у институцијама свог експертског деловања.

ПРЕЋУТКИВАЊЕ, ОПСТРУКЦИЈА, МАРГИНАЛИЗАЦИЈА

/in /by

Од почетка 20. века демографска је чињеница да је број жена у односу на број мушкараца у константном порасту, а резултат тог процеса је да жене већ дуже чине више од половине становништва. Истина је и да су оне у минулим временима оствариле значајан помак (квантитативан и квалитатаиван) у области права, а у 20. веку и равноправан положај са мушкарцима. Ипак, идеја и њена реализација, формално и стварно право, и данас су у раскораку. Тако је жена и у 21. веку, без обзира на декларисана права, јасан потенцијал, образовање и способност делања, често маргинализована, док се њено право на рад опструира, како на политичком, економском или културном плану тако и при сваколиком другом експертском деловању. У најбољем случају, наше друштво у транзицији, оптерећено стереотипима, традиционализмом и патријархалним односима, њена постигнућа прећуткује. Статистички подаци јасно показују да жена још увек нема тамо где се стварно одлучује, а за исти посао су мање плаћене него мушкарци, али тј. их зато има много више него мушкараца у невладиним организацијама, које најчешће подразумевају више волонтерског, неплаћеног и мање утицајног рада. За 106 година свог постојања, Универзитет у Београду је имао само једну ректорку, а по подацима Савезног завода за статистику из 2006. године, од укупног броја наставника Београдског универзитета само 30 одсто су жене. Нешто боља ситуација је у установама културе: жене су обично директорке библиотека, школа, вртића, музеја или центара за социјални рад. Али, на пример, од 19 позоришта у Београду, само њих шест је поверило жени лидерску позицију.