Публикације

SAMPLING ТРАДИЦИЈЕ

/in /by

Српска хип-хоп сцена конструише и прерађује различите идеологије традиције, у распону од аутореференцијалности самог домаћег репа, преко реминисценција на различите историјске моменте „народског” популарног звука Србије и Балкана, до захватања у праксе неотрадиционалне народне музике. Будући да је изворно повесно својство глобалног хип-хоп покрета управо превођење образаца традиционалне народне културе у модерни технологизирани музички и поетски језик урбане свакодневице, не чуди чињеница да су бројне хип-хоп заједнице одређене националним и регионалним предзнацима, у више наврата изнова уносиле и различито третирале неколике аспекте традицијског, вршећи тим путем изрицање своје припадности локалноме, али и смештање на одговарајућу идеолошку позицију. Архив културалног памћења у који увире српски хип-хоп располаже вишеструким траговима давне и блиске прошлости, од којих посебна ладица припада оној традиционалној народној и тзв. етно музици која се у савременом тренутку издваја као најпожељније лице националне музичке културе. Расправа потоњег запажања изведена је преко две студије случаја конкретног прожимања хип-хоп и српске традиционалне/етно музике (песме Догодине у Призрену и Никац од Ровина).

ВАЉЕВО У ПОТРАЗИ ЗА ИДЕНТИТЕТОМ

/in /by

Циљ рада је да се уочи развој идентитета града Ваљева. У истраживању би требало уочити историјски развој града, као и спољње утицаје на њега. То могу бити и неки већи градови који се налазе у близини Ваљева, као што је Београд. У писању би требало истаћи оно што је иманентно и карактеристично за сам град, и по чему се он разликује од других градова у свом окружењу. Препознати битне историјске трeнутке у његовом развоју, институције и људе. На крају би требало изнети и процену његовог развоја (напредак, назадак или стаганација) и који су то ресурси које поседује град и његово окружење.

СТВАРАЊЕ И РУШЕЊЕ ВОЈНОГ ИДЕНТИТЕТА НА ПРИМЕРУ ЗГРАДЕ ДОБРОВИЋЕВОГ ГЕНЕРАЛШТАБА

/in /by

Кроз рад сe истражујe и анализира како сe стварао војни идeнтитeт нових држава (СФРЈ, СРЈ, СЦГ и РС) на примeру рeпрeзeнтативних војних објeката – Гeнeралштаба (ДСЗПНО). Са растакањeм државe и стварањeм нових државних зајeдница долази до губитка оног идeнтитeта који јe Гeнeралштаб као војни објeкат до тада прeдстављао. До коначног раскида односа са војним идeнтитeтом долази за врeмe бомбардовања 1999. годинe када јe у два наврата, током априла и маја, срушeн мањи дeо објeкта па јe самим тим и постао нeупотрeбљив за своју основну ’’војну’’ примeну, али јe мањи дeо остао у употрeби и као такав, могли би рећи, остао да прeдставља крњу зајeдницу СРЈ/СЦГ. Данас када Србија покушава да изгради нови војни идeнтитeт зграда Гeнeралштаба која прeдставља везу са некадашњим државама јe постала политички нeупотрeбљива и зато јој јe власт намeнила нову још неодређену нову судбину.

МИТ И МОДЕРНЕ ИДЕОЛОГИЈЕ

/in /by

ЈЕЗИК И ИДЕОЛОГИЈА

/in /by

Рад се бави везом која се успоставља између језика и идеологије. Идеологија формира (продукује) означитељске структуре којима одређује домене субјектовог дјеловања. Субјекат преузима означитељ идеологије, интерпелирајући се у дати идеолошки поредак. Идеологија такође формира структуре разумијевања субјеката које је претходном означитељском праксом интерпелирала. Идеологија тако установљује обрасце преко којих конципира и објашњава разумијевање реалности. Реалност се објашњава сходно препознатљивим схемама дефинисаним културном традицијом. Даље, препознаћемо да сваки од идеолошких центара моћи (односно друштвене групе која тежи одређеним циљевима) формира специфичан дискурс којим потврђују припадност датој интересној сфери. Интересна група говори на одређен начин. На крају рада приказаћемо проблем симболичке доминације, као културне (означитељске) хегемоније коју једна група врши на другој.