Публикације

ИДЕОЛОШКА ПЕРСПЕКТИВА ПОРОДИЦЕ У ПРИПОВЕТКИ ЛАЗЕ К. ЛАЗАРЕВИЋА „СВЕ ЋЕ ТО НАРОД ПОЗЛАТИТИ”

Књижевни опус лекара и писца Лазе К. Лазаревића пружа нам одговоре на многа друштвена питања, а у овом раду се посебно разматра једна идеолошка перспектива породице у приповетки која осликава друштвени положај ратних инвалида и ветерана у одређеном временском периоду. Породица, као интегрални део друштвене сфере, била је и остала централно упориште многобројних књижевних дела која су сведочила о специфичним етапама кроз које је пролазила у контексту различитих друштвених промена. Тумачењем породичне структуре у приповетки Лазе К. Лазаревића „Све ће то народ позлатити”
откривамо конструкцију породичних односа која је посебно важна у драматичним, кризним животним ситуацијама, каква је и она која постоји у овој приповетки, а која потврђује да је породица одвајкада била и остала најважнији и
кључни извор подршке, разумевања и солидарности.

SAMPLING ТРАДИЦИЈЕ

Српска хип-хоп сцена конструише и прерађује различите идеологије традиције, у распону од аутореференцијалности самог домаћег репа, преко реминисценција на различите историјске моменте „народског” популарног звука Србије и Балкана, до захватања у праксе неотрадиционалне народне музике. Будући да је изворно повесно својство глобалног хип-хоп покрета управо превођење образаца традиционалне народне културе у модерни технологизирани музички и поетски језик урбане свакодневице, не чуди чињеница да су бројне хип-хоп заједнице одређене националним и регионалним предзнацима, у више наврата изнова уносиле и различито третирале неколике аспекте традицијског, вршећи тим путем изрицање своје припадности локалноме, али и смештање на одговарајућу идеолошку позицију. Архив културалног памћења у који увире српски хип-хоп располаже вишеструким траговима давне и блиске прошлости, од којих посебна ладица припада оној традиционалној народној и тзв. етно музици која се у савременом тренутку издваја као најпожељније лице националне музичке културе. Расправа потоњег запажања изведена је преко две студије случаја конкретног прожимања хип-хоп и српске традиционалне/етно музике (песме Догодине у Призрену и Никац од Ровина).

ВАЉЕВО У ПОТРАЗИ ЗА ИДЕНТИТЕТОМ

Циљ рада је да се уочи развој идентитета града Ваљева. У истраживању би требало уочити историјски развој града, као и спољње утицаје на њега. То могу бити и неки већи градови који се налазе у близини Ваљева, као што је Београд. У писању би требало истаћи оно што је иманентно и карактеристично за сам град, и по чему се он разликује од других градова у свом окружењу. Препознати битне историјске трeнутке у његовом развоју, институције и људе. На крају би требало изнети и процену његовог развоја (напредак, назадак или стаганација) и који су то ресурси које поседује град и његово окружење.

СТВАРАЊЕ И РУШЕЊЕ ВОЈНОГ ИДЕНТИТЕТА НА ПРИМЕРУ ЗГРАДЕ ДОБРОВИЋЕВОГ ГЕНЕРАЛШТАБА

Кроз рад сe истражујe и анализира како сe стварао војни идeнтитeт нових држава (СФРЈ, СРЈ, СЦГ и РС) на примeру рeпрeзeнтативних војних објeката – Гeнeралштаба (ДСЗПНО). Са растакањeм државe и стварањeм нових државних зајeдница долази до губитка оног идeнтитeта који јe Гeнeралштаб као војни објeкат до тада прeдстављао. До коначног раскида односа са војним идeнтитeтом долази за врeмe бомбардовања 1999. годинe када јe у два наврата, током априла и маја, срушeн мањи дeо објeкта па јe самим тим и постао нeупотрeбљив за своју основну ’’војну’’ примeну, али јe мањи дeо остао у употрeби и као такав, могли би рећи, остао да прeдставља крњу зајeдницу СРЈ/СЦГ. Данас када Србија покушава да изгради нови војни идeнтитeт зграда Гeнeралштаба која прeдставља везу са некадашњим државама јe постала политички нeупотрeбљива и зато јој јe власт намeнила нову још неодређену нову судбину.

МИТ И МОДЕРНЕ ИДЕОЛОГИЈЕ