Публикације

САВРЕМЕНА КУЛТУРА КОНВЕРГЕНЦИЈЕ И СУПЕРПОВЕЗАНОСТИ: АНТРОПОЛОШКЕ ПЕРСПЕКТИВЕ

Антропологија као холистичка наука, којој је основни циљ дубинско разу-
мевање културе, друштва и људског понашања, одувек се бавила и виртуелним све-
товима, па тако и данас истражује нове, дигиталне светове и човека у њему. Изазови
које технолошки развој повлачи за собом подразумевају и нов начин мишљења који
захтева нужност трансмедијске писмености као предуслова критичког
мишљења у
овом времену. Свет технолошке револуције, интернета, глобализације и друштвених мре-
жа одликује се огромном информацијском буком која нас тера на ментални zapping. Комуни-
кација између старијих, вербалних и млађих, дигиталних генерација је ометена, а за
то свакако нису одговорни млади, јер је дигитално део њиховог идентитета. Миле-
нијалци и постмиленијалци (генерација зед) имају свој свет, свој језик и не треба их
потцењивати натурајући им сопствени адулесцентизам. Мобилни телефон, олак-
шавајући терапеутско оговарање (трач, поверавање) у отуђеном и фрагментираном
савременом свету помаже нам да се носимо с њим, прилагодимо и преживимо. Разуме-
вање интернет генерације значи разумевање будућности – свих нас.

НАЦИОНАЛНИ ПОРТАЛ УМЕТНОСТИ И КУЛТУРЕ КАО ПР СРЕДСТВО

Циљ овог рада је да представи један пример добре праксе портала уметности и културе у Русији као ПР средства – Мегапројекат „КУЛТУ. РУ!“. Овај портал представља пример социјално значајног пројекта укључивања Интернета у развој културе и уметности. Још један од циљева овог рада је и да представи идеју српског националног пројекта развоја уметности и културе помоћу информационих технологија и Интернета, којим би се формирали механизми стимулисања и подршке уметности и култури, пропагирања достигнућа српске уметности и културе XX и XXI столећа, подизања престижа Србије у светском друштву и формирања позитивне слике земље, стимулисања изградње нових уметничких пројеката, помоћи у формирању аудиторијума позоришта и биоскопа кроз Интернет-часове, форуме, конференције и сл. У раду се детаљно разрађују перспективе оваквог једног пројекта кроз све видове културе и уметности, почевши са позориштем, преко биоскопа, књижевности, ликовне уметности…. Такође се указује на могућност самоодрживости и профитабилности пројекта, што је веома важан сегмент његовог функционисања.

ОНЛАЈН ОДНОСИ С ЈАВНОШЋУ

У раду „Онлајн односи с јавношћу“, тема истраживања су односи с јавношћу у дигиталној ери, посебно онлајн (online) – основне карактеристике и особености, потенцијал веба (wеb) за е-ПР, изазови и предности дигиталне комуникације. Кратак преглед одабраних теоријских радова у којима се критички промишљају и дефинишу онлајн односи с јавношћу, такође је овде представљен. Анализиран је и потенцијал мреже за дијалог, јавну расправу и интерактивност, као и потенцијал блогова и друштвених мрежа за односе с јавношћу у дигиталном 21. веку. У закључку рада дат је кратак критички приказ места, улоге и потенцијала онлајн ПР-а.

COPY/PASTE НОВИНАРСТВО И ИНТЕРНЕТ: ПОЛОВНИ ПРОИЗВОД У НОВИМ МЕДИЈИМА

Распрострањеност онлајн новинарства и појава интернет портала поред непобитне чињенице да доносе демократизацију јавне речи, носе и одређене ризике и опасности који утичу да се већ пољуљана позиција новинарске професије, још више доведе у питање, кад се ради о професионализму, етици и кодексима ове делатности. Copy/paste новинарство подразумева не само рециклaжу већ објављених информација, већ и преношење вести без потписаних извора, затим плагирање, преузимање неформалних изјава с друштвених мрежа и сл. Разлози за јалово обављање посла, без осврта на основне постулате новинарства су разни, а најуочљивији су они лукративне природе.

ПОСТНОВИНАРСТВО У ЧЕТВРТОЈ ТЕХНОЛОШКОЈ РЕВОЛУЦИЈИ

Овај рад разматра суштинске промене које су нови медији донели савременом новинарству, које неки аутори већ називају и постжурнализам. Те промене највидљивије су у сферама односа: информација – извор – новинар – новинарство – читалац/конзумент и евидентне су у свим деловима комуникационог процеса, те се тичу како квалитета и независности новинарства, тако и његове интерпретативности, аналитичности и разноврсности. Мултиекранско друштво међутим, насупрот очекивањима није донело значајне квалитативне промене, српски медији и новинари се у томе нису најбоље снашли (уз ретке изузетке доминантно таблоидног профила), а тривијални садржаји додатно су повећали ионако „загађену” и, преобиљем информација, засићену медијску поготово онлајн сцену. Очигледна криза ауторства, неизналажење одрживог пословног модела, континуирано осиромашење, криза креативне индустрије и доминација обраде уместо креирања садржаја – додатно су закомпликовали професионални, етички, али и социолошки и демократски хабитус у њиховом изворном значењу. Аутори покушавају да успоставе однос између узрока и последица свих ових феномена нудећи решења, али и истичући да нарастајућа атомизација, фрагментација, сегментација публике, сужавање њеног интересовања и ширење антисоцијалног расположења могу имати далекосежне последице. Не толико по масовне медије колико по само друштво и новинарство као његов интегрални део и један од стубова грађанског демократског поретка. Како на глобалном, тако поготово на локалном нивоу.

КАФАНСКА И ИНТЕРНЕТСКА ДРУШТВЕНОСТ: УПОРЕЂИВАЊЕ

Иако не представљају феномене исте врсте, поређење кафане као друштвене институције и интернета као технологије има социолошког значаја у контексту кафанологије. Таква компарација у овом раду обухватаће упоређивање кафанске и интернетске друштвености на темељу функција које теоретичари придају једном односно другом феномену. Основна хипотеза јесте да већина функција које се приписују кафани могу да се примене на интернет и обратно, што упућује на закључак да је у сржи друштвеног аспекта употребе интернета заправо пресликавање образаца друштвености из реалног у виртуелни простор. Следствено томе, кафанска и интернетска друштвеност нису супротстављени већ комплементарни концепти. Интернетска друштвеност заправо представља верзију 2.0 свог кафанског пандана, јер исходи из образаца друштвених односа својствених периоду модерности које глобална друштвена мрежа унапређује, сели у виртуелни простор и при том, како и свака нова појава, поставља и нове контроверзе и дилеме.

ИНТЕРАКТИВНИ ИНТЕРНЕТ И САВРЕМЕНА НАСТАВА ЕНГЛЕСКОГ ЈЕЗИКА И КЊИЖЕВНОСТИ

Тематски зборник “Виртуелна интеракција и колаборација у настави енглеског језика и књижевности“ (који је приредила Биљана Радић-Бојанић) садржи шест врло актуелних текстова који указују на значај интернета за савремену, интерактивну наставу енглеског језика и књижевности. У текстовима се врло стручно и информативно разматрају конкретне апликације које се могу користити у настави и назначавају њихове добре стране. Тако се, на пример, приказује могућа сарадња међу наставницима уз помоћ два релевантна сајта, која подразумева размену наставног материјала и искустава, а сарадња је, наравно, могућа и међу студентима у заједничком решавању појединих задатака. Чланци у овом “Зборнику” се такође баве блогом као обликом интерактивне комуникације, ,,сајбер учионицом’’, односно дигитализованим простором за учење енглеског језика, као и конкретним виртуелним системом “moodle” за наставу енглеског језика, а један чланак указује на могућности коришћења интернета када се ради о читању и настави књижевности.

УТИЦАЈ НОВИХ КОМУНИКАЦИОНИХ ТЕХНОЛОГИЈА НА ПЕРЦЕПЦИЈУ ВРЕМЕНА

Тема све убрзанијег темпа живота и ламентирање над деструктивним ефектима те појаве није нова. Она се јавља још у XIX веку, са изумом железнице и телеграфа. Савремени човек је у доба индустријализације почео да доживљава корениту промену односа према времену. Са глобализацијом, која је дошла на таласу нових информационих технологија, устоличили су се императиви брзине, хитности, „инстантизма“, симултаности и краткорочизма, као нових мерних јединица времена. На извору акцелерације времена налазе се модерне технологије, али је интернет довео тај процес до врхунца. Притисак убрзања и уситњавања времена, преливајући се из економско-технолошке сфере, има тенденцију да колонизује целокупан психолошки и друштвени простор. У овом раду се не бавимо вредносном проценом технолошке брзине пер се, нити носталгичним жалом за старим, добрим, „споријим“ временима. Занима нас начин на који брзина, као вредносно неутралан, штавише и позитивно конотиран појам, преламајући се кроз психолошку призму, конкретно кроз перцепцију времена, постаје ужурбаност (ургентност, хитност) као доминантан модус индивидуалне и друштвене егзистенције. У циљу што бољег разумевања и анализе односа између брзине и журбе, као и његових последица на психосоцијално здравље, разликујемо три врсте времености: физиопсихолошку, социопсихолошку и технопсихолошку. Позивајући се на резултате истраживања које је, у оквиру докторске тезе из социологије, спровео Luc Bonneville са редовним корисницима интернета, покушаћемо да покажемо како код њих долази до мучног конфликта између наведених темпоралних модуса и до тзв. „патологије садашњости“.

ГРАЂАНСКО НОВИНАРСТВО У ДИГИТАЛНОМ 21. ВЕКУ

У раду „Грађанско новинарство у дигиталном 21. веку” истраживала сам грађанско новинарство у дигитално доба, посебно онлајн (on line), његове основне карактеристике и особености, појавне облике, однос према професионалним новинарима и блогерима, као и сарадњу медијских кућа и грађана – репортера. Анализирала сам и кључне парадигме екранске и дигиталне културе – радикалну конвергенцију медија и презасићеност информацијама. У раду су понуђени неки могући одоговори на питања – Како да медији иду у корак са овим променама?, Како да разговарају и сарађују са својом публиком?, Којим путевима да пруже професионалну помоћ грађанима да се изразе и искажу своје мишљење на глобалној рачунарској мрежи? И да ли је то уопште неопходно? У закључку рада дат је кратак критички приказ места и улоге грађанског (он лајн) новинарства данас.