Публикације

ИСТОРИЈА ИДЕЈА И ИНТЕЛЕКТУАЛНА ИСТОРИЈА – ИЗМЕЂУ МАРГИНАЛИЗАЦИЈЕ И ИНОВАТИВНОГ ТРАНСДИСЦИПЛИНАРНОГ ПОЉА

/in /by

У раду се анализира настанак историје идеја и интелектуалне историје, два утицајна правца у савременим хуманистичким наукама. Приказани су настанак и развој ових дисциплина, њихове сличности и разлике, теоријско-методолошка обележја неколицине „школа” које су се јавиле током 20. века, њихови најутицајнији представници као и најзначајнији резултати. Почетком 21. века обновљено је интересовање за историју идеја и, посебно, за интелектуалну историју, које одликују предметна неодређеност, теоријско-методолошки еклектицизам и изражена трансдисциплинарност. Ове особине уједно представљају и највећу предност историје идеја и интелектуалне историје, пружајући им перспективе за трансдисциплинарну синтезу која посебно добија
на значају у светлу све изразитије фрагментације научног знања.

ОД ПРИСЛУШКИВАЊА ЧИНОВНИКА ДО ИСТРАЖИВАЊА МЕЂУНАРОДНОГ ДРУШТВА – РАЗВОЈНИ ТОКОВИ ИСТОРИЈЕ МЕЂУНАРОДНИХ ОДНОСА

/in /by

У раду се анализира историјски развој дисциплине историје међународних односа од њеног настанка у деветнаестом веку до данас. Даје се преглед различитих приступа и тема које су током последња два века уобличавале њено кретање. Рад је примарно усмерен на испитивање развоја историје међународних односа у њеној америчкој и западноевропској варијанти. У првом делу
се у контексту настанка професионалне историографије испитују порекло и делатност дипломатске историје, у времену када је она била уско фокусирана на проучавање политичких и дипломатских односа међу државама и заузимала најистакнутије место у политичком и интелектуалном дискурсу. Потом се, у светлу успона друштвене и економске историје, кроз различите дебате,
представља њена трансформација у ширу међународну историју, са појачаним сензибилитетом према друштвеним, економским и идеолошким факторима. Након тога се истиче утицај нових теоријских приступа и тематских интереса који су, као последица културног заокрета, имали важан утицај на праксу и изглед међународне историје.

ДОБРОВИЋ И БРАШОВАН – ДВЕ ИСПРЕПЛЕТАНЕ СТВАРАЛАЧКЕ БИОГРАФИЈЕ

/in /by

Каријере истакнутих српских архитеката новијег доба Николе Добровића (1897–1967) и Драгише Брашована (1887–1965), биле су повезане многим нитима које са историјске дистанце заслужују проблемски осврт. Иако изразити индивидуалци, успешни и утицајни у свим областима стручног рада, по многим параметрима сматрани узорним ауторима, нису делили исте идеолошко-естетске ставове, а ни стил јавног иступања. У историографским вредновањима новијег српског градитељства, обе личности су сагледаване у светлу стваралачких заслуга, при чему им је приписана темељна улога у развоју архитектонске струке, њене културолошке и уметничке афирмације. Као продуктивни прегаоци који су наступали са супротстављених полова стручне сцене, Добровић и Брашован су добили подједнако висока друштвена и стручна признања, али и слојевиту историографску валоризацију.

ТИПОЛОГИЈА АРХИТЕКТОНСКИХ И УРБАНИСТИЧКИХ ПРЕИНАЧАВАЊА БЕОГРАДА (19–21. ВЕК)

/in /by

У досадашњим историографским тумачењима, недовољна пажња је поклaњaна процесима преиначавања урбане матрице Београда, узрокованих променљивим социо-економским интересима. Неухватљив у свом времену и тек са дистанце разумљив, културни идентитет српске престонице се у последња два века често мењао, упоредо са њеним просторним проширивањем, густим изграђивањем и демографским омасовљавањем. Радикална и умеренија градитељска преиначавања, превасходно изазвана ратним разарањима, дисконтинуитетима у развоју друштва, променама политичких уређења, владарских и архитектонских идеологија, резултирала су претераном стилском шароликошћу и висинском неуједначеношћу изграђеног фонда. Преиначавања су углавном иницирана планским одлукама виших друштвених инстанци или спонтаним, најчешће необразложеним манифестацијама тихе грађевинске еволуције. Трансформације српске престонице предузимане током последња два века најпре у вазалној, а потом независној српској и југословенској држави, неједнако су се одражавале на систем затечене градске структуре и живот у њој. На основу досадашњих критичких промишљања, преиначавања се могу диференцирати према обиму реализованости, цивилизацијској примерености (или неоправданости), степену образложености, урбанистичко-архитектонској методологији и идеолошко-економским платформама на којима су почивала.