Публикације

СЛИКА ИНДИЈЕ У АПОКРИФИМА АПОСТОЛА ТОМЕ У СРПСКОМ РУКОПИСНОМ НАСЛЕЂУ

Хришћански свет се вековима сусретао са различитим културама, а контакти са Индијом нису били изузетак. Различите представе о овој егзотичној земљи стигле су, путем књижевних веза, и до Словена. У српској редакцији постоји преко тридесет преписа који су тематски везани за традицију апостола Томе и његовог проповедања хришћанства у Индији. У овим апокрифима, као и у другим жанровима средњовековне књижевности, формирају се дуалистичке представе о Индији, у којој се највећа опозиција остварује између њеног богатства и обиља с једне стране и њеног духовног сиромаштва са друге. Анализом ових текстова пружићемо скроман увид у тумачења и значења која су обликовала хришћански поглед на ову, за њих, древну и егзотичну земљу, а самим тим ће се поставити и питање историчности тих докумената. Размотрићемо и како су примљени у српским богослужбеним књигама, иако нису припадали канону.

АЛ᾽ ЕТО ТИ ЉУТИЦЕ БОГДАНА. Историја и традиција у тумачењима једне биографије

Међу песмама из Вукових старијих епских времена Љутица Богдан је нај-
познатији као противник Краљевића Марка. Иако његову поетску биографију чини
више лирско-епских обрада интернационалних мотива, старије генерације проуча-
валаца српског усменог песништва настојале су да препознају историјску подлогу
из које се зачињу певања и казивања о Љутици. Након осврта на такве приступе
у српској фолклористици, овом приликом је размотрена грађа (старији и Вукови
записи, корпус штампан током XIX века). Указано је на слојевитост српске тради-
ције и типове карактеризација, повезане са жанровским законитостима.

МОДЕЛАТИВНИ ПОТЕНЦИЈАЛ ЈУНАКА – СЛУЧАЈ ВОЈВОДЕ МОМЧИЛА

Бугарски хајдук, потоњи византијски деспот и севастократор, епски
војвода Момчило, фигура је која је оставила великог трага на јужнословенско епско
певање, између осталог, и као фиктивни ујак Марка Краљевића. Једна је од ретких
личности која је остала у фолклорном памћењу преко шест векова. Биографски еле-
менти детерминисали су потоње певање о овом јунаку (висок као минаре; смрт
на капијама затвореног града), а кључни детаљи успостављене епске биографије
несумњиво су одређивaли спектар Момчилових домена и његово даље фигурирање у
епским обрасцима, углавном на простору Бугарске.

НАУЧНИЦИ И КУЛТУРНА ДИПЛОМАТИЈА СРБИЈЕ

На основу истраживања (Упитник Научници и културна (научна) дипломатија Србије, спроведен међу запосленима у истраживачким, научним и наставним
звањима на факултетима и институтима у Републици Србији од 1. до 15. новембра 2021. године), анализе доступних докуманата Министарства просвете, науке и
технолошког развоја Републике Србије, као и литературе, у раду се анализира место
и улога научника у културној, односно научној дипломатији Србије. Уз подсећање на
историјски значај научника у политичком и друштвеном развоју Србије још од почетака изградње модерне српске државности, наглашава се место научника у друштву
и анализирају се могућности да се примене добри примери у садашњости. На основу
података о учешћу српских научника у међународним пројектима и умрежавању с
научницима у Европи и свету, рад ће пружити препоруке за бољу употребу ових веза
у (ре)позиционирању Србије у билатералним и мултилатералним односима. Рад
презентује актуелни став научника у Србији о потреби и значају културне (научне)
дипломатије, при чему одговара и на питања: колико је њих учествовало у акцијама културно-дипломатског карактера, да ли себе доживљавају као актере културне
дипломатије и на које начине се може организовати културна дипломатија Србије?
На крају, поред анализе могућности и домета ангажовања научника у циљу промоције Србије и њених интереса у међународним односима, овај рад даје и конкретне
препоруке за оснаживање и развој културне дипломатије Србије.

ТРАУМЕ ВЕЛИКОГ РАТА У СРПСКОМ АВАНГАРДНОМ РОМАНУ

Српски роман у годинама након Великог рата заснива нови однос књижевности и историје, нове поступке уметничког обликовања историјских збивања.
Рат је виђен очима појединца и представљен кроз субјективнe психолошкe реакцијe.
Историјска пустош постаје садржај индивидуалне свeсти, а епохални слом свих
вредности предмет је личне спознаје и доживљаја. Изласком на сцену ратних ужаса
књижевни јунаци Милоша Црњанског, Драгише Васића, Станислава Кракова и Растка Петровића присиљени су да свој идентитет одреде решавајући низ моралних
и егзистенцијалних недоумица које је рат изазвао. Пронаћи смисаоно упориште,
неопходну тачку духовног ослонца у тренуцима бесповратног урушавања дотадашњег света, постаје ултимативно питање њиховог постојања.

ЕМПИРИЈСКА АПЕРЦЕПЦИЈА ВРЕМЕНА И СХВАТАЊЕ ИСТОРИЈЕ У МИШЉЕЊУ БАНТУА