СЕЋАЊА КАШУПСКОГ „ГБУРА” (СЕЉАКА) Б. ЈАЖЏЕВСКОГ КАО ЕПСКИ ОБЛИК СЕЋАЊА И ДОКУМЕНТ ВРЕМЕНА: Мемоарска проза Б. Јажџевског на мапи кашупске књижевности

/in /by

Предмет рада Сећања кашупског „гбура” Болеслава Јажџевског је мемо-
арска епска проза и документ који сведочи о времену, тј. наративна мемоарска
форма која се бави ауторовим сећањима. Та сећања се састоје од три тома која
се односе на различите периоде историјске реалности. Први том обухвата период
1921–1943, други – период када је аутор примљен у редове Вермахта, док се трећи
том односи на послератну реалност у Померанији и Кашубији, по завршетку Другог
светског рата и успостављању новог система у послератној Пољској. Овај рад се
већином заснива на првом тому Сећања кашупског гбура и наративним стратеги-
јама коришћеним током бележења историјских, друштвених, културних и верских
дешавања. Б. Јажџевски пре свега се ослања на категорију сећања, захваљујући којој
његова прича о свету носи значајну тежину аутентичности. У првом делу мог ис-
траживања, смештам аутобиографски рад Јажџевског на мапу кашубијске култу-
ре, уз посебан осврт на писце као што су Александeр Мајаковски, Јан Карновски
или Ана Лајминг. У другом делу, међутим, рад је усредсређен на категорију сећања и
с њом повезане стратегије нарације, што значи да се ова проза ваља читати као
траг о једном времену и као историјски документ. Рад је дубоко укорењен у реал-
ности живота Кашубије и Помераније у периоду између два светска рата и првим
годинама немачке окупације у Другом светском рату, као и послератној реалности.

АНТИЧКИ И СРПСКИ ЈУНАЦИ У СРПСКИМ УЏБЕНИЦИМА ИСТОРИЈЕ У XIX ВЕКУ

/in /by

Уџбеници историје на српском језику који су се користили у српским
школама током XIX века имали су специфичну форму и намену. Форма уџбеника
је различита од данашњих уџбеника, али по наслову, садржају или уводу уџбеника
можемо уочити да се користио у наставном процесу. Такође, њихов садржај је ра-
зличит од савремених уџбеника и наставне јединице су биле прилагођене тадашњој
политичкој ситуацији у којој се налазио српски народ. Важно место у наставним
јединицама тих уџбеника имали су антички и српски јунаци и у овом раду ћемо
приказати примерe који показују колике су сличности и разлике међу тим јунацима
и каква је била њихова улога у образовању и васпитању српске омладине током XIX
века.

СЕЊСКИ УСКОЦИ: ЗБИЉА И УСМЕНОПОЕТСКА ФИКЦИЈА

/in /by

Сењски ускоци деловали су од 1537. до 1617. године, ратујући као плаћени
војници или добровољци на страни Аустријске монархије, али идући и у походе на
своју руку. Насупрот релативно кратком периоду од осам деценија свог историјског
постојања, Сењани у усменој епици опстају на врло широком балканском простору
и у дугом трајању. У раду се интерпретирају неке песме о сењским ускоцима са ста-
новишта њиховог анахроног поља, значења и естетске вредности.

СИБИЊАНИН ЈАНКО И КОСОВО – ИСТОРИЈА, ТРАДИЦИЈА И ЛЕГЕНДА

/in /by

Јанош Хуњади, регент Угарске и један од најзначајнијих војсковођа у борби
против Турака, био је вишеструко везан за простор Косова и Метохије. Добро је по-
знато да је предводио војску у тзв. Другој косовској бици 1448. године. Он је постао
с временом не само мађарски национални јунак већ је, под именом Сибињанин Јанко,
ушао и у српску епску народну традицију. Рад ће настојати да осветли обе стране
његове личности, односно историјску и епску биографију. Најпре ће бити изнете
историјске чињенице у вези с Другом косовском битком из 1448. године, а затим ће
бити размотрена и народна традиција – епске песме и предања која се односе на ову
битку и Сибињанина Јанка. Осим тога, просопографски ће бити анализиране још
неке угарске историјске личности, које су ушле у народну епику. Поред основних био-
графских историјских података, биће дат и кратак модел њихове епске биографије.

АЛ᾽ ЕТО ТИ ЉУТИЦЕ БОГДАНА. Историја и традиција у тумачењима једне биографије

/in /by

Међу песмама из Вукових старијих епских времена Љутица Богдан је нај-
познатији као противник Краљевића Марка. Иако његову поетску биографију чини
више лирско-епских обрада интернационалних мотива, старије генерације проуча-
валаца српског усменог песништва настојале су да препознају историјску подлогу
из које се зачињу певања и казивања о Љутици. Након осврта на такве приступе
у српској фолклористици, овом приликом је размотрена грађа (старији и Вукови
записи, корпус штампан током XIX века). Указано је на слојевитост српске тради-
ције и типове карактеризација, повезане са жанровским законитостима.

МОДЕЛАТИВНИ ПОТЕНЦИЈАЛ ЈУНАКА – СЛУЧАЈ ВОЈВОДЕ МОМЧИЛА

/in /by

Бугарски хајдук, потоњи византијски деспот и севастократор, епски
војвода Момчило, фигура је која је оставила великог трага на јужнословенско епско
певање, између осталог, и као фиктивни ујак Марка Краљевића. Једна је од ретких
личности која је остала у фолклорном памћењу преко шест векова. Биографски еле-
менти детерминисали су потоње певање о овом јунаку (висок као минаре; смрт
на капијама затвореног града), а кључни детаљи успостављене епске биографије
несумњиво су одређивaли спектар Момчилових домена и његово даље фигурирање у
епским обрасцима, углавном на простору Бугарске.

PERSIAN HEROES OR TIMURID PRINCES: THE CASE OF AN ILLUSTRATED MANUSCRIPT OF THE TABAQAT-I NASIRI

/in /by

The paper deals with a particular illustrated manuscript of the Tabaqat-i Nasiri
in which scenes of Persian heroes are also depicted and illuminated. Analyzing this
manuscript, but also the codicological tradition of the Prince Baysunghur era and various
other manuscripts, the author raises the question whether in reality the author of these
illustrations had in mind Persian princes when he depicted characters of epic heroes.

ЈАМАТО ТАКЕРУ − ЈАПАНСКИ ЈУНАК ИЗМЕЂУ МИТА И ИСТОРИЈЕ

/in /by

Јамато Такеру је један од најпознатијих јапанских јунака. Његово пажљи-
во одабрано име повезује га с државом Јамато, претечом данашњег Јапана. Најста-
рије варијанте мита о овом ратнику откривамо у првим историјским хроникама
(VIII век). Додајући одређене елементе заједничкој основи и комбинујући их у складу
са сопственим наративним тежњама, ове хронике су дале препознатљиве варијан-
те мита о Јамату Такеруу. Те варијанте су носиле јасан одраз одређене идеологије,
а у наредним периодима ће извршити знатан утицај на дела сродне садржине. За-
једничко им је што су на подвиге Јамата Такеруа гледале као на кључну историјску
прекретницу, наглашавајући у којој мери је он, у то полуисторијско време почета-
ка националне консолидације, допринео увећању територије под царском влашћу
и учвршћивању ауторитета Јамато двора. Надаље су стваране нове варијанте
мита о овом јунаку, и то од пажљиво бираних епизода из старих хроника, допуње-
них сегментима из других текстова, како би што боље одговарале намени тог новог
записа.

УВОД

/in /by