СЕЋАЊА КАШУПСКОГ „ГБУРА” (СЕЉАКА) Б. ЈАЖЏЕВСКОГ КАО ЕПСКИ ОБЛИК СЕЋАЊА И ДОКУМЕНТ ВРЕМЕНА: Мемоарска проза Б. Јажџевског на мапи кашупске књижевности
Предмет рада Сећања кашупског „гбура” Болеслава Јажџевског је мемо-
арска епска проза и документ који сведочи о времену, тј. наративна мемоарска
форма која се бави ауторовим сећањима. Та сећања се састоје од три тома која
се односе на различите периоде историјске реалности. Први том обухвата период
1921–1943, други – период када је аутор примљен у редове Вермахта, док се трећи
том односи на послератну реалност у Померанији и Кашубији, по завршетку Другог
светског рата и успостављању новог система у послератној Пољској. Овај рад се
већином заснива на првом тому Сећања кашупског гбура и наративним стратеги-
јама коришћеним током бележења историјских, друштвених, културних и верских
дешавања. Б. Јажџевски пре свега се ослања на категорију сећања, захваљујући којој
његова прича о свету носи значајну тежину аутентичности. У првом делу мог ис-
траживања, смештам аутобиографски рад Јажџевског на мапу кашубијске култу-
ре, уз посебан осврт на писце као што су Александeр Мајаковски, Јан Карновски
или Ана Лајминг. У другом делу, међутим, рад је усредсређен на категорију сећања и
с њом повезане стратегије нарације, што значи да се ова проза ваља читати као
траг о једном времену и као историјски документ. Рад је дубоко укорењен у реал-
ности живота Кашубије и Помераније у периоду између два светска рата и првим
годинама немачке окупације у Другом светском рату, као и послератној реалности.