Публикације

КУЛТУРНА АНИМАЦИЈА И ИНСТИТУЦИЈЕ КУЛТУРЕ

Културна традиција Београда, грађена кроз неколико миленијума успона и падова, представља један од најзначајнијих градских ресурса. Међутим, култура није добила заслужено место у развојним плановима Србије, па самим тим ни Београда. То стање се мора што пре поправити кроз низ синхронизованих и смислених акција, међу којима је и оживљавање идеје о културној анимацији, не само као истраживачке теме већ као реалне активности свих релевантних институција и установа културе. Почетне активности морају да обухвате утврђивање реалног стања културе у Београду кроз попис културних установа свих нивоа и усмерења, а такође и кроз шире истраживање културних потреба и навика становника Београда. На основу тих базних показатеља треба дефинисати низ акција за артикулисање и усмеравање интересовања становништва на праву културу, али ослобођену елитистичких обележја. Приближавање културе ширим слојевима становништва, кроз едукативне и инспиративне програме намењене млађој популацији, и организовање одређених програма у руралним и приградским подручјима треба да буду кључни елементи новопокренутих анимативних програма. Поред тога, већ афирмисане установе културе треба да се прикључе или да подрже активности културне анимације које би биле координиране на нивоу градске управе.

КУЛТУРА ВИРТУЕЛНЕ (НЕ)РЕАЛНОСТИ

Интернет се може одредити као значењски флотантно окружење у чије се кодове пресликавају свакодневни чинови субјекта или друштвене групе, окружење које је новина само по себи (у смислу самог медија), али и у погледу начина на који реконституише процес комуникације. Медиј (канал, средство) комуникације, у случају интернета, спаја текстуалне, аудио и визуелне елементе, придодајући им интерактивност – могућност утицаја на форму и садржај тражене информације. Парадокс субјекта и идентитета лежи у чињеници да је субјект истовремено слободан да зада координате свог присуства на Мрежи креирањем свог личног профила, али истовремено и утамничен простором компјутерског екрана који је нестао и у потпуности прекрио визуелно поље. Поставља се питање да ли је заиста реч о „стварности“ и „копији стварности“; да ли смо на помолу једне нове, другачије реалности у којој се преплићу „реално“ и „виртуелно“.

КУЛТУРА У ЕКОНОМСКОМ КЉУЧУ: КУЛТУРНЕ ОСНОВЕ НОВОГ МЕЂУНАРОДНОГ ЕВРОПСКОГ ПОРЕТКА

ОДНОСИ У КУЛТУРИ: МЕЂУНАЦИОНАЛНИ И УНУТАРНАЦИОНАЛНИ

ПРАКТИЧНА ПОЗИЦИОНИРАНОСТ КУЛТУРЕ У ДРЖАВНО-ПРАВНОМ СИСТЕМУ СРБИЈЕ

Имајући у виду чињеницу да је практична позиционираност културе у нашем државно-правном систему у директној корелацији са реалним утицајем права на развој наше културе, сматрамо да се и кроз презентацију ове проблематике могу уочити нови недовољно искоришћени потенцијали у овом домену који могу представљати основу за њен квалитативни напредак. Наиме, управо кроз реорганизацију система практичног државно-правног позиционирања наше културе, могуће је створити адекватне предуслове за њен даљи развој, јер је овај утицај свакако од огромног значаја за њену егзистенцију. Иначе, питање државно-правне уређености културе представља један неуобичајени аспект посматрања ове изузетно важне сфере човековог живота, јер се положај културе у контексту њеног позиционирања у општем систему функционисања једне државе и утицаја тог система на њен развој, код нас до сада није третирао као тема која заслужује било какву врсту значајније анализе. Уосталом, о томе сведочи и чињеница недопустиво малог броја радова који су обрађивали ово питање, и то како у домаћој тако и у страној литератури. Иначе, ово питање има више значајних аспеката који се у суштини могу свести на анализу практичног односа културе и државе, и односа културе и права у нашем систему, те слободно можемо рећи да се у том интерактивном троуглу налази и одговор на већину питања која се и иначе тичу опште, а не само практичне, правне позиционираности наше културе. Поред тога, свакако да је у овом контексту занимљиво питање и положаја културе у нашој политичкој пракси, јер је утицај политике у Србији генерално толико изражен, да свакако представља изузетно значајан фактор и свих аспеката општег развоја културе.