Публикације

ФРАГМЕНТИ МЕДИЈСКЕ СЛИКЕ О КУЛТУРИ КРОЗ КУЛТУРНЕ РУБРИКЕ НА ИНФОРМАТИВНИМ ВЕБ-ПОРТАЛИМА У СРБИЈИ

/in /by

У овом раду се говори о томе на које начине се приказује култура, односно шта се подразумева под културом на најпосећенијим информативним вебпорталима у Републици Србији, кроз фокус на рубрике које садрже реч „култура” у називу. Истраживање је показало да су те рубрике, генерално посматрајући (уз јасне разлике које постоје међу веб-порталима појединачно), више истакнуте
као засебне рубрике него минимализоване као подрубрике, а да је највише креираног медијског садржаја из области музике, потом из филма и серијског програма, па позоришта, књижевности итд. Постоји и значајан број издвојених текстова који се бави приватним животима актера из културе и другим темама које нису директно повезане са културним садржајима, па тако постоје и текстови чије место је упитно у тој рубрици, уз додатак да се активност корисника повећава управо у коментарима таквих медијских садржаја. Жанровска структура није разноврсна, доминирају вести и извештаји, уз ретке примере других новинарских форми. Самим тим, недостаје комплекснији поглед на широк дијапазон културног садржаја, кроз анализе, критичке и друге елементе.

МОДИФИКАЦИЈА ПРОГРАМСКИХ САДРЖАЈА РАДИЈА У ТОКУ ПАНДЕМИЈЕ

/in /by

Текст је комбинација оригиналног емпиријског истраживања, теориjског
предлошка, професионалних запажања, анализе и извођења закључака о утицају
пандемије на модификацију програмских садржаја Радио Београда 2 Јавног медијског
сервиса Србије. Професионални изазови пред овим програмом су били израженији,
јер је било нужно очувати програмску одрживост у ситуацији када су догађаји који
престављају окосницу програмског концепта готово нестали. Предмет истражи-
вања су домети кризног менаџмента, укупног и посебног, Радио Београда 2 у ванред-
ној ситуацији. Циљ истраживања је да се кроз анализу кључних активности једног
организационог дела Јавног медијског сервиса у нестандардним окoлностима утврде
његови капацитети – да остане доследан начелима која су пред њега постављена и
да се дефинишу стандардне процедуре које се предузимају и спроводе у условима ван-
редне ситуације. Очекује се да резултати овог истраживања буду евиденција једног
глобалног феномена – позиције медија и медијских радника Јавног медијског сервиса у
пандемијским околностима.

КОНЦЕПТ КУЛТУРЕ У СРПСКОЈ И ФРАНЦУСКОЈ ЈЕЗИЧКОЈ СЛИЦИ СВЕТА

/in /by

Говорници једне лингвокултуралне заједнице кроз различите језичке кон-
струкције исказују свој поглед на свет, који је у великој мери условљен културом
којој припадају. На тај начин култура и језик су у непрекидном контакту, а про-
учавањем тог односа настао је термин језичка слика света. Вербалне асоцијације
представљају важан извор за изучавање језичке слике света у лингвоконцептоло-
шким и когнитивно-лингвистичким изучавањима семантике. Предмет овог истра-
живања представљају асоцијативни одговори српских и француских студената на
реч – стимулус култура. Циљ је да се истражи и упореди концепт културе у две по-
сматране лингвокултуралне заједнице анализом асоцијативних поља и груписањем
одговора сходно концептима које исказују.

ПОСТМОДЕРНА КУЛТУРА КАО СОЦИЈАЛНА ЛОГИКА НЕОЛИБЕРАЛНОГ КАПИТАЛИЗМА

/in /by

Циљ овог рада је испитивање односа између промена у економској сфери и настанка
постмодерне културе током 20. века. По осврту на Џејмсонове и Харвијеве (нео)марксистичке покушаје објашњења настанка постмодерне културе фокусираћемо се на Фукоов допринос анализи неолиберализма. Ослањајући се на Фукоову анализу неолиберализма као режима
управљања који ствара системе односа моћи не би ли управљао субјектима, истражићемо
постмодерну као културну димензију тог режима. Наш закључак ће бити да се постмодерна
култура може видети као културна димензија неолиберализма, јер доприноси креирању субјеката који одговарају том режиму управљања. Стога ћемо постмодерну културу назвати
социјалном логиком неолиберализма.

МЕДИЈИ И КУЛТУРА – ДИЈАЛЕКТИКА ВРЕДНОВАЊА

/in /by

Напорeдо са изучавањeм свeта културe, Милeна Драгићeвић Шeшић бавила сe промишљањима у области мeдија. Активности у назначeним областима, по нашeм увeрeњу, прeдстављају јeдну јeдинствeну парадигму, унутар којe сe узајамно сусрeћу, конфликтуално посрeдују и борe за доминацију два различита врeдносна систeма, eгзистирајућа у данашњeм врeмeну. Начeлно на страни културe и њeних интeрeса и могућности, М. Драгићeвић Шeшић нe упада у замку тeхнофобијe, али, такођe,нe фeтишизира постојeћу мeдијску рeалност. Нeпристрасно анализујући актуeлну мeдијску сцeну, ауторка дискрeтно подржава културу у њeној борби за равоправнији статус у односу на мeдијски диктум, у eри владавинe саврeмeних комуникационих тeхнологија. Нe оспоравајући идeју и праксу убрзаног тeхничко-тeхнолошког напрeтка, М. Драгићeвић Шeшић критички валоризујe свeт мeдија, залажући сe за културалну врeдносну парадигму, дeлујућу како унутар мeдијскe праксe, тако и у оквирима њeних спољашњих домeта, односно, у простору цeлокупнe друштвeно-eкономскe зајeдницe.

ТРАНСМЕДИЈСКА ПИСМЕНОСТ У СЛУЖБИ РАЗВОЈА КУЛТУРЕ

/in , , /by

У овом раду разматрамо промене изазване новим комуникационим технологијама које омогућавају све већу партиципацију просечних корисника интернета у сфери културне продукције. Користећи перспективу пирамиде партиципације, представљамо различите облике остваривања учешћа корисника у култури у зависности од нивоа слободе који остварују, односно структурираности односа партиципације. Главни аргумент рада јесте да се развој културе може поспешивати са повећавањем партиципације у културној продукцији. У складу са тим повезујемо пирамиду партиципације са компетенцијама које припадају трансмедијској писмености, како бисмо указали на потенцијал који трансмедијско описмењавање може имати на обогаћивање глобалне културе.

РАЗВОЈ КЊИЖЕВНОГ СТАВАРАЛАШТВА НА РУМУНСКОМ ЈЕЗИКУ У ВОЈВОДИНИ ПОСЛЕ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА

/in /by

У нашем раду ћемо покушати да прикажемо историјски напредак у формирању румунског интелектуалца у Војводини, појаву румунских институција као резултат интелектуалног активизма, али и појаву првих часописа и писаца у Војводини који су допринели развоју менталитета и културе Румуна на овом простору. У првом делу рада ћемо приказати историјски контекст појављивања првих публикација на румунском, затим присуство књижевних дела у часописима, објављивање првих књига и почетак рада прве издавачке куће „Либертатеа” („Libertatea”) из Панчева. Циљ овог рада је да прикажемо широј јавности развој румунске писане речи у Војводини после Првог светског рата до последњих деценија двадесетог века када се румунска књига може ставити раме уз раме са књигом других мањина у Војводини. Румунска књижевност из Војводине, иако је релативно „млада”, развила се брзим током, за мање од једног века достигла је вредност румунске књижевности у матичној држави. Због свог географског порекла и због интеркултуралних прожимања на територији Војводине, румунска књижевност из Војводине је јединствена, интересантна и може се истражити као посебан културни феномен.

МАГИЈА, РЕАЛИЗАМ И РЕКА ИЗМЕЂУ

/in /by

У обиљу теоријски тешко одредивих и стога примамљивих књижевних феномена, магијски реализам заузима значајно место као концепт који је подстакао вишедеценијске расправе. У намери да истражи културни значај магијског реализма као стратегије отпора у постколонијалној књижевности, овај рад испрва кратко разматра терминолошку проблематику, као и невоље са разграничавањем овог приповедног жанра, модуса и стратегије од сродних књижевних категорија и термина. Рад потом прелази на разматрање дијалога који магијски реализам успоставља између међусобно супротстављених система или кодова представљања како би искористио свој субверзивни потенцијал да предочи фрагментарне и хибридне постколонијалне културе и историје и истовремено укаже на проблематику веродостојног приказивања. Посебна пажња посвећује се улози магијског реализма у оживљавању изворних култура некада колонизованих простора и дочаравању плуралности постколонијалних култура, те могућим ризицима његове употребе. Рад се на крају усредсређује и на магијски реализам као глобални феномен који попојединим критичарима свој креативни и подривачки потенцијал најефектније испољава управо у постколонијалној књижевности .Испитује се коначно и како популарност магијског реализма, која се делом може приписати његовој несумњивој способности да преиспише историју и културу из углова битно другачијих од званичних наратива, потенцијално доводи до поновне егзотизације постколонијалних култура, њихове комодификације и комерцијализације.

СОЦИОКУЛТУРОЛОШКИ ПОГЛЕД НА КАФУ У ИТАЛИЈАНСКОЈ И СРПСКОЈ СВАКОДНЕВИЦИ

/in /by

Данас међу основне намирнице неопходне за живот човека убрајамо све више оних којима је намена искључиво уживање, те се за њих толико везујемо да постају део нашег свакодневног живота, препознатљив у култури и друштву који нас oкружују. Тим намирницама припада кафа, напитак познат као „црно злато” који је морао да пређе дугачак пут кроз простор и време да би се данас свакодневно налазио у нашим топлим шољицама. Кафа је, међутим, много више од обичног напитка којим задовољавамо наша чула мириса и окуса, она је временом постала прави социокултуролошки феномен, који је у различитим друштвима попримио специфичне одлике и обликовао норме понашања. У овом раду представићемо значај и утицај кафе на културу савременог друштва у Италији и Србији, као и на формирање знатно различитих обичаја и ритуала који прате испијање овог напитка. Циљ овог рада је указивање на потенцијалне културолошке конфликте који могу настати између припадника ових двеју народа услед различитог историјског развоја културе кафе који је довео до настанка различитих обичаја.

ИЗЛОЖБА НОВЕ НЕМАЧКЕ АРХИТЕКТУРЕ У БЕОГРАДУ 1940. ГОДИНЕ

/in /by

У корпусу изложби архитектуре које су обележиле међуратни период српске архитектуре, велику пажњу привукла је изложба Нове немачке архитектуре, која је одржана у Београду октобра 1940. године. Била је то прва изложба немачке национал-социјалистичке архитектуре у иностранству. Учешће у организационим активностима узео је сам врх југословенских власти са кнезом Павлом, као покровитељем исте. Програмски део изложбе припремио је арх. Алберт Шпер, као инспектор јавних радова престонице Рајха, а по директивама министра спољних послова Рибентропа и министра пропаганде Гебелса. Изложба је привукла велику пажњу стручне и шире јавности, а о њој је исцрпно извештавала дневна штампа. У раду су протумачени друштвени, културни и политички аспекти ове архитектуре и њен пријем у српској и југословенској архитектури.