Публикације

БЕЗБЕДНОСНИ АСПЕКТИ КУЛТУРНЕ САРАДЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ И РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

/in /by

Сарадња између Републике Србије и Републике Српске је особен пример међународне културне сарадње, с обзиром на то да се ради о политичким субјектима различитог ранга (држава и ентитет у оквиру Босне и Херцеговине). Посебност и привилегованост културних односа ова два субјекта мотивисана је пре свега културно-идентитетским разлозима, који имају значајне безбедносне импликације, како на безбедност ова два субјекта и њених грађана, тако и на регионалну и међународну безбедност. У раду се културна сарадња Републике Србије и Републике Српске истражује пре свега из перспективе њене повезаности са концептима хибридног ратовања и стратешке културе.

ОСВРТ НА КАТАЛОГ КУЛТУРА СРБА У САРАЈЕВУ 1468–1941 И ИСТОИМЕНУ ИЗЛОЖБУ У ИСТОЧНОМ САРАЈЕВУ

/in /by

Након више од две године опсежних истраживања, изложба „Култура Срба у Сарајеву 1468–1941” аутора Јелице Рељић, др Миљане Матић, др Владимира Радовановића и Александра Марковића и истоимени студијски каталог приређивача Јелице Рељић и др Мирослава Перишића у издању Државног архива Србије и Архива Босне и Херцеговине, угледали су светлост дана. У тексту
је дата детаљна анализа изложбене поставке која је 20. фебруара 2025. године отворена у Административном центру Владе Републике Српске у Источном Сарајеву. У ишчекивању отварања изложбе у Београду, дат је и осврт на каталог, његову форму и садржину и значај самог пројекта. У уводном делу, говори се о стратешкој визији Државног архива Србије на сређивању и заштити архивске грађе српског порекла ван граница Србије. Кроз анализирање честог става о архивима као „затвореним” установама, намеће се закључак да задатак архива није само да заштити архивску грађу, већ да је учини и доступном јавности, из чега
произилази мишљење да је публиковање архивске грађе највиши вид заштите. Пажљиво анализирајући „Реч приређивача” каталога „Култура Срба у Сарајеву 1468–1941”, долази се до одговора на питање одакле идеја да се крене у рад на овом, тематски и обимом изазовном пројекту, али и до сазнања са каквим су се препрекама и новим сазнањима приређивачи и аутори текстова суочили током процеса рада и како су се, првобитно планирана архивска истраживања, проширила на истраживање целокупне историје и културе Срба у Сарајеву. Потом се детаљно описује изложбена поставка и анализирају се одабрани делови, уз упоредно читање каталога. На самом крају текста, дат је осврт на значај изложбе и каталога за културну и научну јавност, али и за целокупно српско културно наслеђе узимајући у обзир да они представљају доказ о трајању народа на једном простору обухватајући период дуг скоро пет векова.

САРАДЊА НАРОДНЕ БИБЛИОТЕКЕ СРБИЈЕ СА БИБЛИОТЕКАМА У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ

/in /by

У раду су представљене повезаност и сарадња Народне библиотеке Србије и библиотека у Републици Српској. Дат је преглед бројних и разноврсних активности које, од завршетка рата 1995. године до данас, чине ову сарадњу све интензивнијом, проширеном на све већи број библиотека и области у којима се размењују искуства и заједнички делује. Народна библиотека Србије, као национална библиотека, овом сарадњом служи мисији повезивања, очувања и развоја језика, писма, културе и идентитета српскога народа са обе стране Дрине. Такође, ова интензивна сарадња доприноси и унапређењу и развоју библиотечко-информационе делатности у Србији и Републици Српској.

СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА У КУЛТУРНИМ ТОКОВИМА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

/in /by

У овом раду анализирана је природна повезаност Српске књижевне задруге, једне од најстаријих институција књиге и културе српског народа, и Републике Српске, „најмлађе српске државе”, створене након распада комунистичке Југославије и суровог грађанског рата у Босни и Херцеговини, крајем прошлог века. У раду је дат њихов кратак историјат, уз апострофирање момената међусобне повезаности. Посебна пажња посвећена је присуству српских писаца из Босне и Херцеговине у најстаријој Задругиној едицији Коло, од њеног оснивања (1892) до наших дана, са циљем указивања на дубоке и трајне основе повезивања Задруге и Републике Српске. У завршном делу рада, акценат је стављен на последње деценије и на неке новине које је Задруга увела са циљем да унапреди свој утицај међу Србима изван Србије.

ВЕШТАЧКА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА (ВИ) У КУЛТУРИ И МЕДИЈИМА – ОД ДИСТОПИЈЕ ДО УТОПИЈЕ И НАЗАД

/in /by

Текст који је пред нама анализира феномен вештачке интелигенције (ВИ) генерално и фокусирано у различитим аспектима културе, уметности и медија. У уводном делу, полази се од ВИ као области рачунарства и науке о подацима (прикупљања и манипулације) која се у актуелном тренутку доживљава као екстремно користан или екстремно опасан алат у бројним областима, укључујући и културу и медије. Кроз примере неколико актуелних истраживања, аутори дају пресек ставова о позитивним и негативним аспектима ВИ, изазовима у новинарској пракси као и етичке дилеме употребе ВИ у медијима.
Потпуно јасан закључак је да ВИ нема сопствену етику, али да етички изазови долазе од начина креирања и коришћења ВИ што закључке враћа на човека, појединца, али и на доносиоце одлука и креаторе који њоме манипулишу у свим сферама друштвеног живота, укључујући културу и медије. Након теоријског увода прегледног карактера, рад сублимира и даје увиде у садржај десет радова темата Вештачка интелигенција у култури и медијима. Реч је о радовима истакнутих теоретичара, истраживача и студената докторских студија који су у интердисциплинарном кључу сагледали позицију ВИ из најширег филозофског угла; као алат који уводи иновације у рад редакција локалних медија; субјекта трансформативних процеса у филмској продукцији; бенефите које
пружа корисницима – публици, начина на који се нормативно регулише; утицаја које има на маркетинг и оглашавање, те генерално утицаја на друштво и све његове субјекте.

ФРАГМЕНТИ МЕДИЈСКЕ СЛИКЕ О КУЛТУРИ КРОЗ КУЛТУРНЕ РУБРИКЕ НА ИНФОРМАТИВНИМ ВЕБ-ПОРТАЛИМА У СРБИЈИ

/in /by

У овом раду се говори о томе на које начине се приказује култура, односно шта се подразумева под културом на најпосећенијим информативним вебпорталима у Републици Србији, кроз фокус на рубрике које садрже реч „култура” у називу. Истраживање је показало да су те рубрике, генерално посматрајући (уз јасне разлике које постоје међу веб-порталима појединачно), више истакнуте
као засебне рубрике него минимализоване као подрубрике, а да је највише креираног медијског садржаја из области музике, потом из филма и серијског програма, па позоришта, књижевности итд. Постоји и значајан број издвојених текстова који се бави приватним животима актера из културе и другим темама које нису директно повезане са културним садржајима, па тако постоје и текстови чије место је упитно у тој рубрици, уз додатак да се активност корисника повећава управо у коментарима таквих медијских садржаја. Жанровска структура није разноврсна, доминирају вести и извештаји, уз ретке примере других новинарских форми. Самим тим, недостаје комплекснији поглед на широк дијапазон културног садржаја, кроз анализе, критичке и друге елементе.

МОДИФИКАЦИЈА ПРОГРАМСКИХ САДРЖАЈА РАДИЈА У ТОКУ ПАНДЕМИЈЕ

/in /by

Текст је комбинација оригиналног емпиријског истраживања, теориjског
предлошка, професионалних запажања, анализе и извођења закључака о утицају
пандемије на модификацију програмских садржаја Радио Београда 2 Јавног медијског
сервиса Србије. Професионални изазови пред овим програмом су били израженији,
јер је било нужно очувати програмску одрживост у ситуацији када су догађаји који
престављају окосницу програмског концепта готово нестали. Предмет истражи-
вања су домети кризног менаџмента, укупног и посебног, Радио Београда 2 у ванред-
ној ситуацији. Циљ истраживања је да се кроз анализу кључних активности једног
организационог дела Јавног медијског сервиса у нестандардним окoлностима утврде
његови капацитети – да остане доследан начелима која су пред њега постављена и
да се дефинишу стандардне процедуре које се предузимају и спроводе у условима ван-
редне ситуације. Очекује се да резултати овог истраживања буду евиденција једног
глобалног феномена – позиције медија и медијских радника Јавног медијског сервиса у
пандемијским околностима.

КОНЦЕПТ КУЛТУРЕ У СРПСКОЈ И ФРАНЦУСКОЈ ЈЕЗИЧКОЈ СЛИЦИ СВЕТА

/in /by

Говорници једне лингвокултуралне заједнице кроз различите језичке кон-
струкције исказују свој поглед на свет, који је у великој мери условљен културом
којој припадају. На тај начин култура и језик су у непрекидном контакту, а про-
учавањем тог односа настао је термин језичка слика света. Вербалне асоцијације
представљају важан извор за изучавање језичке слике света у лингвоконцептоло-
шким и когнитивно-лингвистичким изучавањима семантике. Предмет овог истра-
живања представљају асоцијативни одговори српских и француских студената на
реч – стимулус култура. Циљ је да се истражи и упореди концепт културе у две по-
сматране лингвокултуралне заједнице анализом асоцијативних поља и груписањем
одговора сходно концептима које исказују.

ПОСТМОДЕРНА КУЛТУРА КАО СОЦИЈАЛНА ЛОГИКА НЕОЛИБЕРАЛНОГ КАПИТАЛИЗМА

/in /by

Циљ овог рада је испитивање односа између промена у економској сфери и настанка
постмодерне културе током 20. века. По осврту на Џејмсонове и Харвијеве (нео)марксистичке покушаје објашњења настанка постмодерне културе фокусираћемо се на Фукоов допринос анализи неолиберализма. Ослањајући се на Фукоову анализу неолиберализма као режима
управљања који ствара системе односа моћи не би ли управљао субјектима, истражићемо
постмодерну као културну димензију тог режима. Наш закључак ће бити да се постмодерна
култура може видети као културна димензија неолиберализма, јер доприноси креирању субјеката који одговарају том режиму управљања. Стога ћемо постмодерну културу назвати
социјалном логиком неолиберализма.

МЕДИЈИ И КУЛТУРА – ДИЈАЛЕКТИКА ВРЕДНОВАЊА

/in /by

Напорeдо са изучавањeм свeта културe, Милeна Драгићeвић Шeшић бавила сe промишљањима у области мeдија. Активности у назначeним областима, по нашeм увeрeњу, прeдстављају јeдну јeдинствeну парадигму, унутар којe сe узајамно сусрeћу, конфликтуално посрeдују и борe за доминацију два различита врeдносна систeма, eгзистирајућа у данашњeм врeмeну. Начeлно на страни културe и њeних интeрeса и могућности, М. Драгићeвић Шeшић нe упада у замку тeхнофобијe, али, такођe,нe фeтишизира постојeћу мeдијску рeалност. Нeпристрасно анализујући актуeлну мeдијску сцeну, ауторка дискрeтно подржава културу у њeној борби за равоправнији статус у односу на мeдијски диктум, у eри владавинe саврeмeних комуникационих тeхнологија. Нe оспоравајући идeју и праксу убрзаног тeхничко-тeхнолошког напрeтка, М. Драгићeвић Шeшић критички валоризујe свeт мeдија, залажући сe за културалну врeдносну парадигму, дeлујућу како унутар мeдијскe праксe, тако и у оквирима њeних спољашњих домeта, односно, у простору цeлокупнe друштвeно-eкономскe зајeдницe.