Tag Archive for: књижевност

Рад се бави проблемом истине у књижевности из перспективе постмодернистичке исповијести. Настоји се проблематизовати модел аутентичности истине у књижевности, односно показати проблематичност категорије искрености у жанру који искреност узима као своју основну претпоставку. Постмодернистичка релативизација истине у књижевности није заобишла ни искреност као залогу истине у књижевности, стога је пажња посвећена нарочито постмодернистичким увидима у ова питања. Иако ни теорија ни књижевноумјетничка пракса у постмодерни не нуде коначно рјешење, с обзиром на своју природу, оне јасно показују сва слаба мјеста модела истине у књижевности попут овог. Са друге стране, а што је овдје важније, супротстављају се сваком покушају успостављања тотализације значења и монопола над истином у књижевности. Постмодернистички став према истини у исповијести посматра се у односу на теорију деконструкције Ж. Дериде (Derrida) и приповијетку „Отисак срца на зиду” Б. Пекића из збирке Нови Јерусалим, као и у односу на експлицитне ставове ових аутора о истини у жанру исповијести.

Рад ће се позабавити иманентним и конструисаним разликама класичног штампаног текста с једне стране, и хипертекста (као унапређења графичке форме штампаног штива интерактивним елементима екранског прелома) с друге. Наиме, у окружењу дигиталних технологија, приповедни текст стиче и интерактивну димензију, постајући динамична спрега штампаног штива, фотографија и илустрација, надилазећи тако статичност и једнозначност класичног приповедног текста. Поставља се питање да ли разарање перцепције страничног текста мења видове читања и вредновања, као и на који се начин, у сфери образовања, нови хипертекстуални књижевни текст може представити.

Уметност, као и свој теоријски рад и предавања, Паул Кле је обогатио наратологијом у којој се визуелно може анализирати у тесној вези са књижевношћу и музиком. Кле је своју наратологију изражавао путем дневника и писама, али и у предавањима, где је специфичне аспекте наративног тражио у односу између текстуалног и визуелног. Такође, писањем, али и читањем, он је градио своје сопство, истовремено обогаћујући нарацију. У истраживању и тражењу што прецизније нарације коју ће изразити у адекватном облику, Кле је посезао и за средствима која су му нудили књижевност и музика, јер су му ове две области биле познате и, у одређеној мери, врло блиске. Наиме, Кле је и сâм у раној младости свирао виолину, доста читао и исказао таленат за писање, те је двоумећи се између музике и сликарства као животног позива, могао слободније да се креће између ове две области, тражећи у њима одговарајући израз за визуелно. Та врста кретања слична је кретању његове линије, која проналази адекватне путеве да изрази свој слободни, али истовремено прецизни карактер.