Публикације

ЛАТИНОАМЕРИЧКЕ ТЕЛЕНОВЕЛЕ КАО КУЛТУРНИ, МЕДИЈСКИ И ИМАГОЛОШКИ ФЕНОМЕН

Почетком двадесетог века започиње ера прогресивног технолошког развоја. Она даје нови концепт појму “реалног”, а реални догађаји постају основ за надоградњу медијске индустрије. Технолошка револуција у двадесетом веку довела је до експанзије масовних комуникација, а радио, филм, штампа, телевизија, интернет и остала средства медија постају доступни у сваком домаћинству. Латиноамеричке теленовеле, којима доминира “реалистични” наратив, на карактеристичан начин комбинују свет реалности и фантазије, подржавајући систем владајућих социјалних, идеолошких и политичких вредности. Оне постају глобално популаран телевизијски жанр са дистрибуцијом ван оквира латиноамеричких земаља. У раду се критичком анализом обрађује глобални феномен латиноамеричких теленовела са посебним акцентом на медијском, културолошком и социјалном аспекту њиховог деловања.

RITUALNO I PLESNO PAMĆENJE U USMENOJ KULTURI

Ne pojavljuju se pojedini umjetnički oblici slučajno u određenim epohama. Umjetnosti zadovoljavaju određene ljudske potrebe, ali su jednako tako u “dosluhu” s dominantnim tehnologijama koje određuju svoje vrijeme. Fenomenu umjetnosti Maršal Mekluan (Marshall McLuhan) pristupa iz horizonta promišljanja ljudskih ekstenzija i njihova utjecaja na ljudsko iskustvo. Ono umjetničko (u ovom slučaju plesno) promišlja se u ravni razumijevanja tehnologija koje su čovjeku na raspolaganju, odnosno koje nisu na raspolaganju. Ples se promatra u kontekstu njegova značenja za razumijevanje predpismenih civilizacija. Kontekst je to u kojemu je presudnije razumjeti napredovanje predpismenog ljudskog duha od eventualnih obrisa umjetničkoga u plesu ranih civilizacija. Hipnotičko suvremenih mas-medija ima svoje izvore i u hipnotičkim korijenima plesnih zavođenja plesova iz vremena predpismenih civilizacija. Otuda i veza između zavodničkih plesova i hipnotizma suvremenih mas-medija, o čijim tehnološkim korijenima piše Mekluan. Promišljanje o plesu iznova stavlja u pitanje ispravnost putanje ljudske civilizacije, temeljene na putokazima tehnologija. Utoliko je mišljenje plesa potreban otklon i distanca za misao koja ne želi biti zarobljenom.

МАС-МЕДИЈИ КАО ГЛОБАЛИЗАЦИЈСКИ ГУБИТНИЦИ

Глобализацијски ураган још тутњи светом доносећи са собом низ промена, како у економској и политичкој тако и у културној сфери, а у оквиру ње посебно у медијској области. Почетно одушевљење са којим је тај свеприсутни процес, који генерише међуповезаност и међузависност између држава и друштава, прихватан у највећем броју земаља, посебно на Истоку и сиромашном Југу, лагано се замењује опрезнијим тумачењима и упозорењима да ће се међу глобализацијским губитницима веома брзо наћи чак и они који су послужили њеном промовисању и наметању – мас-медији. У овом раду аутор анализира досадашње учинке глобализацијских промена у медијима, како у свету тако и у Србији, посебно кроз деловање мултинационалних медијских конгломерата и указује на чињеницу да ће наставак промена у информационо-комуникационим технологијама довести до пада тиража штампаних медија и слушаности и гледаности електронских медија, да ће доћи до сегментације публике, као и да ће медијска публика постати све отуђенија, упркос развоју све популарнијих друштвених мрежа.

УНАПРЕЂИВАЊЕ КУЛТУРЕ ЈЕЗИЧКОГ ИЗРАЖАВАЊА УЧЕНИКА У ШКОЛСКОМ И ВАНШКОЛСКОМ КОНТЕКСТУ

Култура језичког изражавања као вештина комуникације, а самим тим и део опште културе подложна је утицају развојних и срединских фактора. Аутори у раду у циљу утврђивања утицаја школе и ваншколских фактора на културу језичког изражавања ученика млађег школског узраста испитују мишљења учитеља (N=273) о следећем: (а) који фактори у највећој мери доприносе унапређивању културе језичког изражавања ученика; (б) који фактори у највећој мери отежавају унапређивање културе језичког изражавања ученика. Према резултатима истраживања, школа највише доприноси унапређивању културе језичког изражавања ученика, а средства масовне комуникације у највећој мери негативно утичу на развијање језичких компетенција ученика млађег школског узраста. Овакви налази актуализују питање медијске писмености или медијског васпитања, у оквиру кога би родитељи и учитељи, односно школа били главни медијски социјализатори у области културе језичког изражавања.

ВИРТУЕЛНИ ИДЕНТИТЕТ И МЕДИЈСКЕ ОПСЕНЕ – ИСТИНА ПРИВИДА, ПРИВИД ИСТИНЕ

У овом раду покушавају се пронаћи могући одговори на питања да ли су виртуелни идентитет и „cyber reality“ егзистенција само медијско–техницистичке опсене или појаве створене по мери човека који би желео да превазиђе просторне, временске и искуствене, психолошке оквире, и посредством скројеног, хибридног идентитета и комуницирања потпомогнутих напредним компјутерским технологијама, успостави везу са оностраним (трансцендентним)? У светлу релевантних критичко – теоријских и филозофских разматрања, промишљају се идентитет и делање појединца, традиционално схваћени, као чврсте, поступно грађене и релативно постојане категорије, у односу на нестабилна, променљива и конструисана својства савременог медијски пројектованог идентитета, који представља идеализовану верзију сопства и делања који се најчечће не поклапају једно са другим. Ове појаве посебно се теоријски сагледавају анализом садржаја и форми виртуелног комуницирања посредством интерактивних и 3Д (тродимензионалних) интернет сајтова („Facebook“, „Second life”), али и праћењем могућности и утицаја симулиране стварности на процес спектакуларизације свести и доживљаје које појединци имају о себи и о стварности која их окружује.

УТИЦАЈ ТЕЛЕВИЗИЈЕ НА РАЗВОЈ ИНТЕРЕСОВАЊА КОД МЛАДИХ

Потрошачко друштво у коме живимо намеће конформизам као нужну и пожељну особину личности. Мало је данас људи, како младих тако и старијих, који критички промишљају, а не само слепо усвајају и прате дешавања која их окружују. Ипак, ако желимо имати самоактуелизоване личности, што је један од циљева хуманистичке педагогије, нужно је да та личност има развијен критички однос према конзумирању различитих садржаја, самим тим и медија. У раду се указује на импликације које телевизија може имати на развој интересовања код младих. Телевизија је један од водећих фактора који утичу на младе у најширем смислу, стога и на њихова интересовања. Овим путем смо покушали да објаснимо утицај телевизије на младе, различит карактер интересовања, механизме настанка и њихову периодизацију, као и повезаност телевизије и интересовања. Истраживањем је потврђено да телевизија утиче на развој интересовања код младих и да учесталост емитовања једног садржаја повећава ниво интересовања за тај садржај, као и то да млади имају висок ниво интересовања за телевизијске садржаје забавног и спортског типа. Међутим, оповргнуто је да се интересовања за одређени телевизијски садржај одражавају на остала интересовања младих. Отворена су и питања критичког мишљења младих према медијима свих садржаја, квалитету телевизијских садржаја, пасивизацији младих, заинтересованости младих за учешће у емисијама забавног типа, недоумицама око учешћа у емисијама едукативног типа и коришћењу едукативних садржаја који се приказују на телевизији, као подстицај при учењу.

ČEMU FILOZOFIJA /AKO NIJE FILOZOFIJA/ MEDIJA

Naslov rada sugerira više dimenzija propitivanja značenja filozofije medija. Na prvoj razini tekst se uključuje u liniju propitivanja razloga postojanja filozofije same (Adorno, Habermas, Heidegger…). Druga razina koju inicira pitanje čemu filozofija ako nije filozofija, razina je propitivanja filozofije u odnosu na izvanfilozofijske dimenzije koje utječu na nju kroz cijelu povijest. Na trećoj razini propituje se važnost i nužnost upravo onog načina i pristupa kojega razvijaju vrhunski dometi mislilaca koje, neke manje neke više, smatramo bitnima za filozofiju medija.

СПЕКТАКУЛАРИЗАЦИЈА СВЕСТИ И РУРАЛНО-СПЕКТАКУЛАРНИ КУЛТУРНИ ОБРАЗАЦ У МАС-МЕДИЈИМА

У раду се говори о процесу спектакуларизације свести и усвајању рурално-спектакуларног културног обрасца посредством медија масовног комуницирања у Србији у периоду од 2000. до 2005. године. На културном плану, спектакуларизација свести посредством медија масовног комуницирања у сагласности је са процесом културне глобализације и у највећој мери се, када је о телевизији реч, огледа кроз некритичко преузимање садржаја масовне културе у којој доминирају производи глобалне индустрије забаве. У духу Деборових (Debord) критичко-теоријских ставова, у раду се теоријски промишља идеја медијског спектакла.

МАС-МЕДИЈИ И КРИТИЧКО ПРОМИШЉАЊЕ ДРУШТВЕНИХ ПОЈАВА

У раду се проблематизују могућности развоја критичког односа према мас-медијским садржајима, у складу са схватањем масмедија као посредника у преносу већ интерпретираних значења, те семиотичком тезом да медији конструишу друштвену реалност за појединца. Најпре су размотрени неки механизми мас-медијског убеђивања, а затим је учињен покушај да се сагледају психички процеси, што леже у основи пријемчивости конзумената на убеђујуће медијске поруке, а у светлу шире применљивих модела, који на различите начине тумаче улогу и тачност интуитивних и хеуристичких процеса у суђењу. Упркос увођењу конструката који наводе на утисак о психолошком искораку у правцу мистификације сазнајних процеса, операционализације кључних варијабли и теоријске интерпретације наглашавају улогу претходног знања и искуства. У завршном делу рада полемише се о могућностима превазилажења концептуалног несклада различитих приступа у проучавању сазнајних процеса, те о значају интеграције интуитивно и аналитички процесираних информација за критичко сагледавање не само медијског симулакрума него и ширег друштвеног контекста.