Публикације

НАЦИОНАЛНИ ПОРТАЛ УМЕТНОСТИ И КУЛТУРЕ КАО ПР СРЕДСТВО

Циљ овог рада је да представи један пример добре праксе портала уметности и културе у Русији као ПР средства – Мегапројекат „КУЛТУ. РУ!“. Овај портал представља пример социјално значајног пројекта укључивања Интернета у развој културе и уметности. Још један од циљева овог рада је и да представи идеју српског националног пројекта развоја уметности и културе помоћу информационих технологија и Интернета, којим би се формирали механизми стимулисања и подршке уметности и култури, пропагирања достигнућа српске уметности и културе XX и XXI столећа, подизања престижа Србије у светском друштву и формирања позитивне слике земље, стимулисања изградње нових уметничких пројеката, помоћи у формирању аудиторијума позоришта и биоскопа кроз Интернет-часове, форуме, конференције и сл. У раду се детаљно разрађују перспективе оваквог једног пројекта кроз све видове културе и уметности, почевши са позориштем, преко биоскопа, књижевности, ликовне уметности…. Такође се указује на могућност самоодрживости и профитабилности пројекта, што је веома важан сегмент његовог функционисања.

ФИЛМСКЕ ДИСТОПИЈЕ И ТРАНСХУМАНИЗАМ: КИБОРГ – ОД ФИЛМСКОГ МИТА ДО РЕАЛНОСТИ

Филмска уметност је антиципирала многе трансхуманистичке идеје које су тек данас постале актуелни предмет разматрања. Седма уметност је указала на бројне етичке дилеме и контроверзе са којима се човечанство сусреће онда када се налази пред различитим изазовима трансхуманизма. У филмским делима Холивуда то је најадекватније приказано на примеру киборга. Стварајући дистопијска дела посвећена киборзима (филмови, телевизијске серије, графичке новеле) и профитирајући на њима, медијска индустрија користи мешавину радозналости и страха која постоји код савремених људи који су суочени са убрзаним развојем технологије која мења њихово социјално окружење. У самој социјалној реалности захваљујући развоју технологије, киборг је од медијског феномена временом постао део садашњости и непосредне будућности. Живимо у времену у којем пропитујемо досадашње дефиниције и идентитет човека под светлом новог хибридног идентитета киборга као директног споја човека и машине.

НАЈАВА АПОКАЛИПСЕ У ДИСКУРСУ МАСОВНИХ МЕДИЈА

Рад се бави дискурсом масовних медија, који постаје све агресивнији у настојању да претвори чак и баналну вест у сензационалну. Услед све експлицитнијих слика насиља, несреће и смрти, као и најављивања разних катастрофа, то јест дискурса који се може означити као „апокалиптични“, чини се да публика појачано осећа стрепњу и страх од тога шта би од предвиђених догађаја могло да се оствари. У раду је представљено истраживање спроведено ради испитивања утицаја дискурса масовних медија на свакодневни живот медијских конзумената у Србији.

ПОЗОРИШТЕ У МЕДИЈСКОМ КОНТЕКСТУ

У овом раду бавим се истраживањем позиције, функције и структуре савременог позоришта у околностима доминације масовних медија, односно огромног утицаја медија на живот савременог човека. Полазишта за анализе су текстови савремених, постдрамских аутора који сматрају да позориште, да би ишло у корак с временом, мора да преиспита своју традиционалну функцију, као и структуру, те да је прилагоди новом, другачијем, медијском контексту. Овим радом истражујем социолошке и културолошке теорије о позицији и функцији технологије у савременом друштву, као и теорије о изво|ењу у контексту медијског друштва. Циљ је испитивање разлога рушења традиционалне драмске структуре у раду постдрамских аутора, односно њихове потребе за проналажењем новог позоришног језика.

NOVA MEDIJSKA STVARNOST – KORAK DALJE IZVAN ETIKE I POVRATAK BIJEGU OD SLOBODE

Hvalospevi masovnim medijima i medijskoj slobodi više nisu aktualni i nisu potrebni; sada se javna poslušnost i šutnja podrazumevaju. Ratovi i osvajanja više se ne objašnjavaju, već postaju – interaktivni doživljaji. Nekada su masovni mediji bili poslovni partneri oglašivača, danas postaju puke sluge. Gospodari korporativnih i globalističkih istina nastoje postići planetarni konsenzus o činjenicama koje ne treba proveravati. Mediji ne govore kritički o dogmama, oni postaju nova dogma za javnost i odnose među ljudima. Nekad se manipuliralo željama i potrebama, danas sve više stavovima i vrednostima. Gde i kada prestaje humanistički odnos prema drugim ljudima, a gde i kada počinje nova stvarnost koja menja čovekov karakter i ličnost? Digitalizacija budućnosti preti da ograniči i izbriše neke aspekte ljudskog uma i delovanja. “Veliki Brat“ nije oko nas i ne promatra nas više kao pre jer mu to ne treba – „Veliki Brat“ smo postali mi sami.