Публикације

НОРМАТИВНИ ОКВИР ЗА БЕЗБЕДНУ УПОТРЕБУ ВЕШТАЧКЕ ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ У МЕДИЈИМА

Наарастајуће присуство вештачке интелигенције у свим аспектима савремених пракси све чешће иницира дискусије о безбедности и заштити људских права. Различитим нормативима (уредбама, смерницама, стратегијама, законима) прописују се начела одговорне и безбедне употребе вештачке интелигенције. На овом плану, земље Европске уније већ имају конкретне резултате. Србија, иако још увек није члан Европске уније, међу првима је усвојила Стратегију развоја вештачке интелигенције (2020−2025) која je развојни, плански документ и прати регулаторни оквир Уније. Предмет овог рада је компаративна анализа норматива Европске уније, обавезујућих за све чланице и за Републику Србију, са циљем да се унапреде домаћа решења у погледу безбедне употребе вештачке интелигенције у медијима. Израда Закона о вештачкој интелигенцији у Републици Србији којим би се дефинисала правила и одговорности у случају злоупотреба, неопходан је корак за уређену и безбедну употребу вештачке интелигенције. Успостављањем јасних и обавезујућих правила употребе вештачке интелигенције у медијском сектору могуће је решити забринутост медија и медијских радника и безбедити међусобно поверење креатора и корисника медијских садржаја.

ЖИВЕТИ БЕЗ КУЛТУРЕ: МЕДИЈИ И КУЛТУРНА ПОЛИТИКА У СРБИЈИ

Медији су посредници у културном систему. Њихова улога је да као пси чувари будно мотре на потезе владе. Зато је предмет овог рада однос медија и културне политике у Србији. Основно истраживачко питање је: ако културна политика представља одговор на културне потребе и проблеме друштва и посебних друштвених група у области културе и уметности, на који начин медији посредују у остваривању ове функције. Посебно питање је чије интересе медији заступају. Ако су у приватном власништву, да ли чувају интересе грађана у чије име владе воде јавне практичне политике или интересе власника капитала.