НОРМАТИВНИ ОКВИР ЗА БЕЗБЕДНУ УПОТРЕБУ ВЕШТАЧКЕ ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ У МЕДИЈИМА

/in /by

Наарастајуће присуство вештачке интелигенције у свим аспектима савремених пракси све чешће иницира дискусије о безбедности и заштити људских права. Различитим нормативима (уредбама, смерницама, стратегијама, законима) прописују се начела одговорне и безбедне употребе вештачке интелигенције. На овом плану, земље Европске уније већ имају конкретне резултате. Србија, иако још увек није члан Европске уније, међу првима је усвојила Стратегију развоја вештачке интелигенције (2020−2025) која je развојни, плански документ и прати регулаторни оквир Уније. Предмет овог рада је компаративна анализа норматива Европске уније, обавезујућих за све чланице и за Републику Србију, са циљем да се унапреде домаћа решења у погледу безбедне употребе вештачке интелигенције у медијима. Израда Закона о вештачкој интелигенцији у Републици Србији којим би се дефинисала правила и одговорности у случају злоупотреба, неопходан је корак за уређену и безбедну употребу вештачке интелигенције. Успостављањем јасних и обавезујућих правила употребе вештачке интелигенције у медијском сектору могуће је решити забринутост медија и медијских радника и безбедити међусобно поверење креатора и корисника медијских садржаја.

ВЕШТАЧКА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА КАО АРБИТАР УКУСА

/in /by

Са растом популарности вештачке интелигенције, алгоритама и система препорука на различитим онлајн платформама, корисници су све више изложени кустосираном садржају прилагођеном њиховим забележеним изборима и понашању. У овом тексту истражује се улога вештачке интелигенције као својеврсног арбитра који утиче на избор садржаја из домена културе корисника на интернету. Истовремено, предмет рада је и начин на који алгоритми вештачке интелигенције, дизајнирани да разумеју и предвиде
избори корисника, активно обликују обрасце потрошње садржаја као што су музика, књижевност, филмови… Друштвено-историјском и анализом постојећих истраживања о односу вештачке интелигенције, културне потрошње и дигиталних медија, биће испитани механизми путем којих вештачка интелигенција посредује у приступу корисника садржајима и да ли притом доприноси формирању дигиталних „ехо комора“, одржавању културне хомогености или разноликости. Ослањајући се на интердисциплинарне перспективе студија медија, социологије културе и информационих технологија, овај рад пружа увид у сложену интеракцију између технологије вештачке интелигенције и културне производње, потрошње и формирања идентитета у дигиталном добу са циљем
промишљања друштвених и етичких последица кустосирања културних садржаја вођених вештачком интелигенцијом.

МОРАЛНА ПАНИКА У ДИСКУРСУ О ВИ

/in /by

У овом раду анализира се појава моралне панике у контексту вештачке интелигенције, с обзиром на доминантне струје мишљења и њихове вредносно-идејне разлике, али и грешке у сагледавању развоја вештачке интелигенције. Aнализиран је појавни облик вештачке интелигенције као фактора утицаја при настанку моралне панике. Циљ нам је био анализирање ’ефикасности’
моралне панике као методе борбе против коришћења ВИ (за коју се претпоставља да води ка фаталним последицама) у изазовним околностима у глобалном, дигиталном окружењу, када је предмет панике – коришћење и развој ВИ, такође глобални, дигитални феномен. Уз анализу главних елемената и разлога неефикасности моралне панике као методе борбе за позитивне промене, нудимо
предлоге адаптивног решења, која би моралну панику могла да претвори у конструктивно средство, усмеравајући глобалну популацију ка суштини проблема – недостатку етичког дизајна и дигиталне писмености, те вршењу притиска на релевантне актере из јавног, приватног и цивилног сектора који би морали да понуде сет адекватних смерница за даљи развој ове и сродних технологија.

ВЕШТАЧКА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА У МАРКЕТИНГУ

/in /by

У овом раду разматрају се примена и иновације које вештачка интелигенција као технологије доноси у различитим сегментима маркетинга са фокусом на територију Републике Србије. Рад полази од чињенице да вештачка интелигенција значајно трансформише начине комуникације компанија са потрошачима, начин прикупљања и анализе података, као и креирање персонализованих маркетиншких стратегија. Маркетиншки стручњаци, који у раду не примењују вештачку интелигенцију, имају много тежи задатак да донесу исправне одлуке у односу на њихове колеге који то чине. Из тог разлога у раду су истакнуте предности коришћења вештачке интелигенције у анализи пода така о потрошачима и конкуренцији, персонализацији корисничког искуства и
оптимизацији маркетиншких кампања. Квалитативна анализа је спроведена на основу података добијених кроз интервјуе са стручњацима из индустрије оглашавања. Налази овог рада потврђују да вештачка интелигенција као ино вација има велики потенцијал да измени будућност и унапреди индустрију оглашавања.

ГЕНЕРАТИВНЕ УМЕТНОСТИ И ДИГИТАЛНЕ СЛИЧНОСТИ

/in /by

У овом раду разматрају се аспекти генеративне вештачке интелигенције, напредног облика вештачке интелигенције који је оспособљен за креирање нових података и оригиналних садржаја попут текста, слике, аудио или видео-записа или музике, и који уз помоћ софистицираних модела тзв. машинског учења и генеративних супротстављајућих мрежа, учествује у културној
продукцији. У светлу генеративне уметности, за коју Лев Манович (Lev Manovich) сматра да подразумева истински нове културне артефакте са дотада непознатим садржајем, естетиком и стилом, посебно ћемо се фокусирати на примену генеративне вештачке интелигенције на филм. Разматрањем три парадигматична филмска примера сагледаћемо тачку деконструкције идеје филма као линерног са једне, и питање аутентичности, репрезентације и идентитета, са друге стране. У питању су документарни филм Ино (Eno) Гарија Хуствита (Garry Huswitt) из 2024. у коме вештачка интелигенција сваки пут монтира видео-материјал у реалном времену биоскопске пројекције, а потом и два остварења која проблематизују интеграцију дигиталних ликова у филмску слику испитујући импликације тзв. дигиталне сличности – епизода Џоан је грозна (Joan is Awful) дистопијске серије Црно огледало (Black Mirror) из 2023. и играно-анимирани филм Конгрес (Congress) Арија Фолмана (Ari Folman) из 2013. године.

ТРАНСФОРМАТИВНИ ПРОЦЕСИ У ФИЛМУ ПОД УТИЦАЈЕМ ВЕШТАЧКЕ ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ

/in /by

Текст са становишта естетике и филозофије медија разматра вишеструке односе који се успостављају између филма и вештачке интелигенције скраћено ВИ, енг. Artificial Intelligence, AI. С обзиром на чињеницу да је тренутно примена вештачке интелигенције у области филма у раној фази развоја, у чланку се указује на неколико неуралгичних тачака које се тичу ове дијалектичке
релације. Најпре, промишља се експериментална (како техничка, тако и уметничка) страна прожимања филма и нових напредних технологија делујућих у области ВИ, потом се испитује коришћење алатки вештачке интелигенције у контексту кинематографије као индустрије, те, напоредо, разматра се њена употреба у склопу дигиталног уметничког стваралаштва, било аматерског
или професионалног. Напослетку, у тексту се проблематизује концепт ауторства везан за колаборацију филмских стваралаца са вештачком интелигенцијом, као и демократски потенцијал производње филмова уз помоћ одређених ВИ алатки. Читаво преиспитивање креће се у оквирима критике робног карактера уметности у добу високотехнолошки развијеног капитализма.

ВЕШТАЧКА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА КАО ИНОВАЦИЈА У РЕДАКЦИЈАМА ЛОКАЛНИХ МЕДИЈА У СРБИЈИ

/in /by

Вештачка интелигенција заснована на машинском учењу, обради природног језика и великим базама података постала је доступна општој популацији, постављајући пред редакције медија многобројна питања – да ли је користити, у којој мери, за које послове, како решити етичке дилеме и друга. Док неки од глобалних медијских лидера већ годинама користе предности „роботског
новинарства”, многи медији тек однедавно интегришу вештачку интелигенцију у свој рад. Да бисмо сагледали прве кораке у имплементацији вештачке интелигенције у рад новинара у Србији ослањамо се на теорију о дифузији иновација. Због њихових специфичности, истраживање је сужено на локалне медије, са чијим новинарима и уредницима су урађени дубински интервјуи. Резултати показују да новинари гравитирају космополитским изворима информацијама, а да је употреба ВИ углавном индивидуална, имитативна и експлоративна.

ПЕРСОНАЛИЗОВАНА ДИСТРИБУЦИЈА МЕДИЈСКОГ САДРЖАЈА

/in /by

У дигиталном добу, конвергенција вештачке интелигенције (ВИ) и потрошње медија изменила је начин на који публика комуницира са садржајем, посебно у домену персонализованог трошења медијског садржаја. Намера нам је била да истражимо утицај вештачке интелигенције кроз алгоритамски рад на уже, прецизније и сложеније сегментирање публике и обликовање персонализованог искуства трошења садржаја на различитим медијским платформама. Kомбиновањем података и селекцијом садржаја усклађеног са личним преференцијама потрошача, персонализовани приступ не само што обогаћује задовољство корисника, већ и подстиче продужено ангажовање, те континуирани однос и враћање корисника истој платформи. Ипак, ова врста односа на релацији платформа-корисник отвара бројне етичке и продукционе дилеме, те опасности по добробит корисника.

ИЗАЗОВИ ПРИМЕНЕ ВЕШТАЧКЕ ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ У МЕДИЈСКОЈ СФЕРИ

/in /by

У раду се бавимо изазовима снажног продора вештачке интелигенције (ВИ) у сферу медија. Овде се подједнако мисли на традиционалне и нове медије као и на медијску технологију, што само по себи указује на комплексност феномена са којим се суочавамо. У првом делу рада даје се генерални осврт на могуће друштвене последице развоја ВИ да би се након тога прешло на поље медијске примене ВИ. Централни део рада чини дискусија о кључним изазовима медијске примене ВИ у којој се четири основна питања тичу: медијске публике, медијске етике, феномена синтетичких медија и регулисања у сфери медија. У закључном
делу рада указује се на то да ће развој ВИ и њена медијска примена, на крају крајева, зависити од нас самих, односно да још увек није касно да се створе услови у којима ће се ова технологија развијати у корист медија и друштва у целини, али и да је неопходно што пре створити регулаторне услове у којима ће примена и развој ВИ бити усмерена у друштвено одговорном правцу.

НАДМОЋ ТВРДОГЛАВОГ И УСЛУЖНОГ

/in /by

Услед глобалног продора и широке доступности великих језичких модела вештачке интелигенције данас „разговарамо“ с машином. Упућујемо јој питања из свих области природе и друштва, тражимо јој да нам напише текст у одређеном стилу и за различите прилике, и добијамо од ње наизглед сувисле одговоре. О тим одговорима размишљамо, усвајамо их, примењујемо или на основу њих настављамо „разговор“ са замишљеним „свезнајућим саговорником“ на којег реферирамо са „он“. У комуникацији човека и машине развија се нови говорни чин привидне кохерентне размене која евоцира реторичку контекстуализацију и укључује одређене импликације интелектуалног подстицаја људи, али и манипулације над људима. Тај „он“ с којим „разговарамо“ у реторичком смислу представља етос вештачке интелигенције који је у фокусу савремене мисли о овом технолошком феномену. У овом раду посматран је кроз родну призму, интердисциплинарном анализом машинских исказа конверзацијског бота ChatGPT, применом критичких студија социолингвистике, реторике и друштвено-техничког контекста. Конструкција етоса истражена је у односу на његову моћ поседовања и преношења знања о родној бинарној подели у историјској и савременој перспективи, и разоткривена као идеолошки амбивалентна и рестриктивна.